Шта кочи почетак градње Дринског насипа?
У одређивању трасе и изради пројекта Дринског насипа учествовао је велики број стручњака који кажу да су одредили идеалну трасу на земљишту које је геолошки способно да издржи сва оптерећења али и економски задовољи и својом цијеном оправдава то што штити у брањеној страни. Уколико би се урадила одступања по жељи мјештана то би убрзо показало потпуну неоправданост.
- Сама траса насипа би се градила по неким земљиштима која нису геолошки стабилна и тако би временом то подручје иза насипа изузетно поскупило насип и довело би до његове несигурности, могућности пуцања насипа односно продора великих вода - изјавио је Дејан Хркаловић пројектант у Заводу за водопривреду.
Пројекат Дринског насипша усаглашен је са стручним службама у Србији гдје је већ почела изградња десног насипа.
Хркаловић додаје да се и у Србији воде истим принцима и да су усаглашени нивои заштите, те да би било какво помјерање насипа ка кориту ријеке Дрине додатно издигнуло ниво ријеке Дрине и тиме угрозило сигурност већ постојећих објеката.
Град Бијељина понудио је власницима земље и већу цијену, па би умјесто двије марке платили четири по метру квадратном. То је можда и прецијењено, али све са циљем да се што прије крене у реализацију овог пројекта.
- Свјетска банка траћи да се сви сложе да план пресељења буде без утврђивања општег интереса, без експропријације и у договору са мјештанима. Видјећемо шта ће од тога бити - истакао је градоначелник Бијељине Мићо Мићић.
Иако сматрају да је изградња насипа неопходна, мјештани траже промјену трасе, а многи истичу да ће им се одузети најплоднија земља. Многи кажу да се политика није умијешала, овај посао би давно био завршен, и да у суштини нико не би требало да буде оштећен.
Изградњом Дринског насипа било би заштићено око 16 одсто подручја града Бијељина те би биле избјегнуте штете које на годишњем нивоу у пољопривреди, стамбеним и привредним објектима износе и до 15 милиона марака.