Сјећање на 2.500 жртава НАТО бомбардовања
Србија се и данас сјећа мале Милане Ракић из Батајнице, Љиљане Спасић из Ниша, 16 радника Радио-телевизије Србије и смрти више од 2.500 људи. Комеморативне манифестације одржане су широм земље. Централна државна церемонија биће одржана у Нишу у 19:45 када је пала прва бомба.
За 78 дана бомбардовања Србије погинуло је 2.500 људи, уништено је и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено на стотине километара путева и пруга. Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље. Оштећени су аеродроми, болнице, вртићи, школе, мостови.
Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ први пут у историји донијета је без одобрења Савјета безбједности УН. Србија је нападнута под изговором да је кривац за неуспјех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија. Најприје су гађане касарне и јединице противваздушне одбране Војске. Прва бомба у Београду пала је на брду Стражевица.
- То је била НАТО агресија и ми то умијемо да кажемо. И сваког 24. марта сам са нашим народом и шаљем поруку да такве ствари никад више не смију да се понове - изјавио је предсједник Републике Србије Александар Вучић.
За НАТО није било забрањених мета. У ноћи 23. априла, у нападу на зграду РТС-а погинуло је 16 радника. Био је то први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.
Симбол страдања Србије у бомбардовању била је трогодишња Милица Ракић, коју је усмртио гелер у кући у Батајници. Током агресије повријеђено је чак 2.700 дјеце и 1.142 припадника Војске и МУП-а.
Упркос тим чињеницама, НАТО и данас тврди да је бомбардовање Југославије било потребно и легитимно. Амбасадори осам земаља чланица НАТО-а изразили су жаљење због цивилних жртава, истичући да је 24. март дан када је дипломатија подбацила.
Стални представник Русије при Европској унији Владимир Чижов рекао је да је "НАТО покренуо рат у Југославији без подршке Савјета безбједности, а на основу намјештеног инцидента у селу Рачак".
- Војска Југославије је тада оправдала очекивања својих грађана. Исто то чини данас Војска Србије, способна да одговори свим изазовима - истакао је командант гарнизона, касарна Југовићево Зоран Нацковић.
Око 1.100 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила. НАТО је изручио 37.000 "касетних бомби" од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина. Употребљена је забрањена муниција са осиромашеним уранијумом. Србија још испитује посљедице тог загађења.
Послије више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна '99, а три дана потом почело је повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.