Турска некадашњу велику хришћанску светињу претвара у џамију?
Управа за вјерске послове Републике Турске 2016. и 2017. године у Аја Софији у току Рамазана организовала заједничко обављање молитви и учење Курана, које су телевизије преносиле уживо. Тада је грчка влада упутила оштре критике због овог вјерског обреда.
Докторанд Факултета политичких наука, специјализованог за религијско-политичка питања и питања исламског фундаментализма, Милан Вукелић, каже да ова изјава турског лидера није изненађење.
- Послије пада Констатинопоља 1453, тадашња православна црква постаје џамија и то остаје до 1931. Тада су звона, олтар и друге хришћанске реликвије уништене, а додати су исламски елементи попут минарета и тако даље. Послије 1931. џамија је била затворена и од 1935. године она званично постаје музеј. Од тада исламски фундаменталисти настоје да од ње поново направе џамију, што се у потпуности поклапа са неоосманистичком политиком коју заступа Реџеп Тајип Ердоган -објашњава Вукелић.
Он вјерује да је турски предсједник озбиљан у својој намјери да Аја Софију претвори у џамију.
- Мислим да је Ердоган производ једног исламистичког ’бекграунда‘ који се заиста залаже за ту идеју, а то је својим поступцима до сада више пута показао. У том смислу треба имати у виду саму идеологију неоосманизма, која заговара обнову утицаја Османског царства и представља супротност секуларном кемализму, који су исламски фундаменталисти представљали као главни камен спотицања и развоја Турске - напомиње Вукелић.
Како каже, од доласка Ердогана на власт, прво као премијера 2003. године, а потом и као предсједника Турске, ова идеологија све више узима маха и постаје све заступљенија у турском друштву.
- Зато Ердоганова изјава да Аја Софија може у будућности постати џамија представља само резултат те неоосманистичке политике за коју се он залаже. Вјерујем да та политика представља опасност не само за Турску већ и за све територије које су некада биле дио османског царства - указује Вукелић.
На питање колико је реално да Аја Софија промијени намјену, с обзиром на то да се од 1985. године налази на листи свјетске културне баштине Унеска, саговорник Спутњика каже да је то у овом тренутку мало вјероватно.
- Међутим, у случају јачања исламског свијета и ширења тог растућег фундаментализма, постоји могућност да се то догоди - закључује Вукелић за Спутњик.
Подсјетимо, некада највећу цркву хришћанског народа саградио је римски цар Јустинијан. Године 532. издао је налог за изградњу цркве "какве није било од времена Адама и какве никада и нигдје више неће бити" на мјесту цркве коју је изградио Теодосије Други, а која је изгорила у вријеме владавине цара Јустинијана.
По налогу цара, Аја Софију, односно Свету Софију, пуних пет година зидало је 10.000 радника. Петнаест година касније грађевина је освештана, а пуних хиљаду година она је представљала највећу цркву хришћанског народа, све док Мехмед Други, по освајању Константинопоља, није наредио да црква постане џамија и симбол тријумфа Турака Османлија и надмоћи ислама.
Ердоганову најаву свакако би требало тумачити и у свјетлу актуелне кампање за важне локалне изборе у тој земљи.