X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
25/12/2010 |  09:39 | Извор: СРНА

ОРГАНИ ВАЂЕНИ У БОЛНИЦАМА ОВК

Хируршки захвати над цивилима, жртвама трговине органима, извођени су, по свему судећи, у домовима здравља или болницама који су током ратног периода били коришћени за лијечење рањених припадника Ослободилачке војске Косова (ОВК), показала је досадашња истрага Тужилаштва за ратне злочине, сазнаје београдска штампа.
За те потребе коришћени су дио болнице у касарни "Бајрам Цури", дом здравља у фабрици "Кока-Коле" у Тирани, неуропсихијатријска болница у затвору број 320 у мјесту Бурељ и приватна кућа адаптирана у болницу у близини мјеста Тропоја, такозвана "жута кућа". Осим тих локација, српско тужилаштво располаже подацима да је постојао и илегални затвор у руднику Дева који се налази у пограничном дијелу између Косова и Албаније, један крај тунела је на Косову, а други у Албанији. До ових података, Тужилаштво за ратне злочине је дошло истрагом на случају "33-08", под радним називом "Трговина људским органима". Предмет је отворен прије двије године, како би се провјериле тврдње које је бивша главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте изнијела у својој књизи "Лов, ја и ратни злочини". Тужилаштво за ратне злочине Србије дошло је и до информација о броју пацијената са тешком инсуфицијенцијом бубрега који су током рата на Косову били збринути и подвргнути третману у Албанији и Македонији. У клиничко-болнички центар "Мајка Тереза" у Тирани током 1999. године примљено је 75 пацијената са Косова, док је у Универзитетску болницу у Скопљу са дијагнозом тешке инсуфицијенције бубрега примљено 70 пацијената са Косова и Метохије. У Тирани је урађено неколико пресађивања бубрега. У истој болници је од 75 пацијената задржано њих 35, док су остали превезени у Италију (25) и Аустрију (15), гдје су чекали на пресађивање. Српско тужилаштво као један од доказа за тврдњу о сумњивим органима наводи изјаву доктора Сулејмана Кодра, шефа одјељења за трансплантације КБЦ "Мајка Тереза" у Тирани. Он је новинарки "ТВ Топ њуз" из Тиране Бљерини Моки испричао да су у овој болници забиљежени случајеви пресађивања органа од непознатих донора, али да се "хирурзи не могу сматрати одговорним за то". Дошло се и до података да су цивили, жртве трговине органима, били камионима одвожени са Косова у Албанију, у вријеме и непосредно након ратних дејстава. Једини правци за превоз камионима били су на граничним прелазима Ћафа Прушит и Врбница које су контролисале албанске граничне службе. Постоје и бројни докази да су цивили дуго били заточени у логорима, али да никада нису ослобођени. Тако тужилаштво располаже званичним дописом УН мисије на Косову да су двије особе српске националности, Мићо и Радмила Петровић "живи и да се налазе у логору или заробљеништву". Иако ова информација потиче из 1999. године, они никада нису пронађени и даље се воде као нестали. Докази за тврдње да су отети цивили живи и заробљени огледају се и у прикупљеним изјавама свједока. У тим списима се наводи да су припадници ОВК током 1999. и 2000. године контактирали породице несталих и киднапованих особа из Гњилана, рекавши им да су им чланови породице живи и да се налазе у логору Бурељ у Албанији, наводи "Политика".