Убиство полицајца Пере Петровића наговијестило тешке дане за сарајевске Србе

Бобана Петровић, кћерка убијеног полицајца за РТРС каже да би вољела да зна ко је уништио њено и дјетињство њене сестре, пуцајући у срце њеног оца.

У ноћи 4. на 5. април 1992. године, Патриотска лига и Зелене беретке усмјеравани и помогнути од муслиманских припадника и руководилаца републичког МУП-а покренули су акцију заузимања Сарајева. Једна од мета напада била је и Станица милиције Ново Сарајево, у којој се затекао и Перо Петровић са комшијом Далипагићем. Мада није био на дужности привео је малољетнике који су обијали аутомобиле на паркингу испред зграде у којој је живио.

- Ту су га затекли припадници Патриотске лиге и Зелених беретки који су напали Полицијску станицу и лишили га живота само зато што је имао име и презиме Перо Петровић. Убијен је хицем у груди из непосредне близине - рекао је инспектор МУП-а Републике Српске за истраживање ратних злочина Симо Тушевљак.

Бобана Петровић, у то вријеме 16-тогодишњакиња сјећа се да се њен отац јавио из Станице милиције да ће остати док попије кафу са колегом Лазаром Бојанићем. Нису ни заспали када је иза поноћи на врата стана зазвонио комшија Далипагић.

- И саопштава мами да је Перо рањен. Међутим мајка је већ тада осјећала да се десило нешто страшно и говорила и вриштала да је Перо убијен, погинуо - каже она.

Из исказа Лазара Бојанића који је дао српским безбједносним органима након рата, те ноћи у Станицу милиције упала су наоружана, маскирана лица која су њега и Перу одвели у подрум, а Далипагића су пустили. Наредили су им да се лицем окрену према зиду и тражили им личне карте. 

- Када је тај прочитао име и презиме Перо Петровић, рекао је "Такви су клали муслимане по Бијељини" и опсовао. Тада је неко опалио метак. Послије пуцња Перо се стропоштао до мене. А затим сам чуо како истрчавају - истакао је Бојанић.

- Остало је непознаница ко је извршилац тог кривичног дјела, али је јасно ко су налагодавци и ко је предводио напад на станице милиције на подручју Града. И то говори ко је и на који начин почео рат у Сарајеву и БиХ - изјавио је Тушевљак.

Тек након пет дана породица је преузела тијело Пере Петровића. Испред мртвачнице на Кошеву, Зелене беретке отварају ковчег и говоре да и њих треба побити. Уз помоћ тројице Периних радних колега успијевају да крену, али их на излазу из Сарајева поново заустављају наоружана и маскирана лица, сјећа се Бобана. 

- Истјерали су нас из аута, кренули да провоцирају, поговото ову двојицу полицајаца Срба , а нама говоре да ће нас за "мезе", да би то вољели... Међутим, Адил Бабић рекао је прво њега да убију па да раде са нама шта хоће - додаје она.

Тек након енергичне интервенције Периног колеге Адила Бабића, Зелене бертке пропуштају породицу Петровић са ковчегом ка српској територији. Иако је сачињен Извјештај о почињеном кривичном дјелу ратног злочина, убиство Пере Петровића никада није добило судски епилог нити у Окружном тужилаштву Источно Сарајево нити у Тужилаштву БиХ.