Српска враћа 105 милиона КМ више него што се задужује

Нешто више од милион марака дневно – толико брзо се Република Српска задужује у овој години. Бар је то буџетом предвиђен план. Иако се у јавности често говори о новим задужењима, чињеница је да свој унутрашњи дуг Српска ипак смањује, у периоду од 2016. до 2018. за готово 450 милиона. Тако је и у Информацији о стању јавне задужености Босне и Херцеговине.

- Према пројекцијама за наредне три године, Република Српска свој унутрашњи дуг смањиће за нешто више од 56 милиона марака. С друге стране, унутрашњи дуг Федерације Босне и Херцеговине, у односу на дуг Републике Српске мањи је за око милијарду марака и до 2021. требало би да буде смањен за додатних, нешто више од 200 милиона марака - стоји у Информацији.

Само за прва три мјесеца у овој години емисијама хартија од вриједности Република Српска задужила се за готово 127 милиона марака. На Бањалучкој берзи 22. априла требало би да понуди на продају трезорске записе од 20 милиона марака са датумом исплате од шест мјесеци. Према ријечима предсједника Владе, Радована Вишковића, сва задужења у складу су са одлукама Парламента и никако нису драматична.

- Ове године у нашем буџету имамо пројектовано 380 милиона из кредитних задужења, али исто тако неће нико да каже да ми ове године враћамо 488 милиона, или фактички 105 милиона више враћамо него што се задужујемо - истакао је Вишковић.

Намјере предсједника Владе и континуирано смањење дуга похваљују и економисти. Ипак, кажу, може то и боље. Бржим смањењем дуга Српска би стекла услове да коначно добије развојни буџет, сматра економски аналитичар Предраг Дудуковић.

- Без обзира на то смањење, и даље остаје велика отплата кредита годишња. Из тог разлога не можемо усмјерити значајнија средства у развој, да тај буџет има своју, у правом смислу ријечи, развојну компоненту и да се онда дио средстава, који се упућује у исплату кредита и камата, усмјерава у развој - истиче Дудуковић.

У поређењу са Федерацијом БиХ, укупан дуг Републике Српске знатно је мањи. И предсједник Владе, али и економисти сагласни су у једном - питање задужености било би и повољније када би Република Српска могла доћи до аранжмана са Међународним монетарним фондом, чије су каматне стопе знатно повољније од оних које нуди домаће тржиште. Приступ повољнијем новцу блокира Савјет министара који није формиран и континуиране политичке кризе на заједничком нивоу.