latinica  ћирилица
06/11/2025 |  19:23 ⇒ 20:08 | Аутор: РТРС

Хоће ли суд у Стразбуру до краја оголити правосудну фарсу у случају предсједника Додика? (ВИДЕО)

Правосуђе БиХ пропустило је прилику да сачува бар мало достојанства. Уставни суд БиХ на 80 страна објавио је комплетну одлуку о апелацији предсједника Милорада Додика на пресуду Суда БиХ. Додикова одбрана након што детаљно проучи тај документ требало би да се обрати Европском суду за људска права у Стразбуру, као коначној правној инстанци која би могла овај случај да врати у токове права. Одбрана предсједника Додика, али и цјелокупна јавност у Српској сматрају да се ради о грубом кршењу људских права и чистом политичком прогону.
Суд у Стразбуру - Фото: РТРС
Суд у СтразбуруФото: РТРС

Правосуђе БиХ није успјело да спријечи срамоту која ће сада постати европска тема. Умјесто да у Уставном суду БиХ покажу да бар нешто имају од права и правде, дозволили су да предмет против предсједника Милорада Додика заврши пред Европским судом за људска права у Стразбуру.

Уставни суд БиХ је својом одлуком показао да је БиХ задња колонија у свијету и да народи нису суверени, каже професор уставног права Радомир Лукић. Уколико се воде правом, могућа је само једна одлука у Стразбуру, каже Лукић.

- Правно утемељена одлука мора почивати на чињеници шта је закон из Члана 7 Евроспке конвенције. Закон је израз народног суверенитета и воље народа, било кроз референдум или кроз вољу изабраних представничких тијела. Ништа друго и не може бити закон у смислу модерне државе и модерног права, све су то декрети - сматра Лукић.

Сада је на тиму одбране предсједника Додика да пажљиво припреми апликацију коју шаље у Стразбур. Иако суду у просјеку треба двије-три године да размотри неку апликацију, овдје има елемената хитности, каже правни представник Републике Српске Лазар Стјепановић. Наглашава да је ово прилично битан предмет који утиче и на функционисање ентитета и државе, јер се ради о пресуди предсједнику Републике Српске.

- Jа искрено очекујем да ће Европски суд прихватити апликацују и донијети одлуку да се усваја апликација, а након тога је процедура да се наложи држави која је повриједила конвенцију да предузме одређене мјере, да ли да опште или индивидуалне, у правцу да измијени законодавство, чак у погледу тих индвивидуалних мјера да се понови поступак уколико је то могуће у законодавству те државе која је повриједила права прописана Конвенцијом - сматра Стјепановић.

Одбрана је урадила добар посао и приликом апелације Уставном суду БиХ, али је јасно да Сарајеву право и правда нису битни, каже народни посланик и правник Младен Илић. Подсјећа да је Додикова одбрана у апелацији Уставном суду таксативно навела најмање шест разлога по којима је пресуду предсједнику Додику требало одбацити.

- Све је била импровизација. Од почетка до дана када је била одлука о апелацији на сједници Суда. Све је била импровизација. Апсолутно се није поштовало нити слово Кривичног закона, слово Устава нити БиХ нити Републике Српске. И онда смо и дошли у ту ситуацију до које смо дошли, а то по хиљадити пут понављам, није се радило о правном него о искључво политичком процесу - каже Илић.

Зна то и мађарски шеф дипломатије Петер Сијарто, који је на Иксу написао да су власти БиХ морале да обуставе све процесе против Милорада Додика. Он такође позива Европску Унију да прати амерички приступ Западном Балкану.

- САД су такође укинуле санкције, остављајући ЕУ изолованом по кључном питању: обезбјеђивању стабилности Западног Балкана. Настављајући политички лов на вјештице против српских лидера, Брисел и неке западноевропске земље поткопавају овај циљ.
Вријеме је да Западна Европа престане да гледа с висине и да држи лекције лидерима Западног Балкана, да поштује одлуке народа у региону и да односе са Западним Балканом заснива на међусобном поштовању - рекао је Сијарто.

А одлуку народа прекршили су редом правосудне институције у БиХ, које су прихватиле да изабраном предсједнику Републике Српске суде на основу наметнутих закона нелегитимног њемачког политичара. Уколико Европски суд прихвати све чињенице, БиХ би у најмању руку морала да измијени спорне законе, а најдрастичнија санкција за државу која не проводи пресуду била би искључење из Савјета Европе.