Филипинка из Доњих Смртића промовише српске обичаје и традицију

Ајви каже да је прва година у новом дому протекла дивно, испуњена љубављу, добрим људима и мноштвом лијепих догађаја. Уз безграничну љубав и подршку супруга Славена и његове породице, навикавање на нову средину и мајчинство, протиче без проблема.

Драго јој је што се у кући Сибинчића поштују традиција и обичаји, много више него на њеним родним Филипинима.

- Благословени смо, јер кад сам дошла, затруднила сам и убрзо смо добили бебу, тако да смо Софија и ја "дошле" заједно. И сада, након годину дана, долази још један Васкрс, имамо бебу, прави је анђео, унијела је толико радости у наш дом! Били смо срећни и раније, али сад кад је она дошла, још више смо срећни - прича Ајви.

Великодушност, до јуче непознатих, људи, као и помоћ и љубав Славена и његових родитеља, нарочито свекрве, односно мајке, оно је што одушевљава Ајви. За свекрву Веру каже да јој је као друга мајка, али и као најбоља пријатељица. Иако долази из земље плажа, мора и вјечног љета, Ајви није било тешко засукати рукаве и спознати баштанске послове, бринути о животињама и правити домаће специјалитете.

На питање да ли јој је било тешко научити кувати наше специјалитете - сарму или нешто друго, Ајви одговара та то заправо и није тако тешко.

- Уживам кувајући. За славу свекрва и ја правимо сарму, колач, торту. Научила сам толико јела, балканских јела. Волим кувати, јер и мој супруг то воли. А и желим бити типична жена с ових простора. Желим све да научим јер, могу ли да им испричам? (Славен: Да, наравно!) Кад сам први пут направила сарму, грах и остала јела, мој супруг ме изненада пољубио и рекао "Е, сад те волим још више! - каже Ајви.

Њени родитељи и чланови уже породице посјетиће их ове године, када ће се Ајви и Славен вјенчати у једном од околних манастира и крстити своју мезимицу Софију.