Веселијевој 10 година затвора; Из Српске огорчени срамном пресудом

Још једна срамна пресуда Суда БиХ у којој се ратни злочини против Срба настоје минимизирати, а злочинци амнестирати, реакције су из Српске.

За жену монструма првостепена казна - као награда! Дванаестогодишњег мученика је преклала. Потом "овјерила" из ватреног оружја. Иживљавала се исцртавајући му крст на грудима, одсјецајући уши... тако су говорили свједоци. Налазом обдукованог тијела потврдио је то и вјештак Зоран Станковић. Али, судско вијеће је, ипак, "оцијенило" како је недужног дјечака, злочинка убила из ватреног оружја. Пресуђивало је вијеће, као и у осталим спорадичним предметима против бошњачких злочинаца према блажем, кривичном закону СФРЈ. И процијенило да је за Елфетин, у судници "правнички" модификован злочин, довољно десет година затвора, а три је већ у притвору у БиХ, и екстрадиционом у Швајцарској, одслужила.

- Та осуда на десет година, то је изругивање са жртвом. Убити дијете и добити десет година!? Па, већа се казна добије када се опљачка нека продавница. Што је још горе, све то је гледао тај њен командант и видио је, а ослобођен је! - огорчена је предсједница Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић.

- Са том затворском казном се покушава у потпуности умањити и релативизовати овај злочин. Злочин над дјечаком Слободаном Стојановићем је у ствари симбол страдања Срба у Подрињу - категоричан је Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих.

Казну Веселијевој као срамоту оцијенила је и предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић.

- Мислим да је то срамна пресуда да неко ко је заклао дијете добије десет година затвора. Људи су пресуђивани на пуно веће казне за дјела која не дјелују тако застрашујуће као што је ово - навела је Цвијановићева.

Веселијева ће у притвору сачекати правоснажну пресуду, за разлику од ратног јој претпостављеног Сакиба Халиловића који је одшетао у сарајевску "слободу". И мада је одбрана уз помоћ инструисаних свједока тврдила другачије, диверзантима у Каменици, па и Веселијевој, Халиловић је командовао. За премлаћивање и злостављање дјечака, прије ликвидације је знао! Тој тортури и свједочио. Али, као командир није крив он, већ закон! Бар тако је јавности, у правничкој вратоломији нормативе и међународне конвенције "растумачило" ово судско вијеће.

- Одговорност оптуженог Сакиба Халиловића који се терети по командној одговорности као таква није била прописана у Казненом закону СФРЈ за разлику од Казненог закона БиХ који је примијенио тужилац у својој оптужници - рекао је предсједавајући судског вијећа Дарко Самарџић.

Према Самарџићевом и "иновативном" праву судија Ениде Хаџиомеровић и Јасмине Ћосић Дедовић, командир Халиловић био би крив само да је убиство дјечака наредио или га сам извршио!? Све што судија Самарџић није "пронашао" као елементе командне одговорности у овом предмету - јесте прије који мјесец са другим колегиницама - у пресуди команданту Првог батаљона 108. бригаде Босанска Посавина Менсуру Ђакићу. Истине ради, и Ђакић је осуђен на мизерну затворску казну, нижу чак и од законског минимума, али је за разлику од Халиловића ипак проглашен кривим. А оба су били "нијеми" посматрачи убиства Срба. У оба случаја идентична је правна квалификација, исти облик командне одговорности и јединствене одредбе закона и конвенција.

За српске жртве, удружења и званичнике, данашња пресуда је још један доказ пристрасности бх. правосуђа којем је националност жртава и џелата, диобена одредница.

- Мислим да је заиста крајње вријеме, али заиста крајње вријеме, не само причом, него и дјелом, да морамо одговорити на оволику количину неправде - истакао је Миломир Савчић, предсједник Борачке организације Републике Српске.

Правду ће Тужилаштво тражити пред другостепеним вијећем. Жалбу је најавила и Мирна Делалић, адвокат Веселијеве. Заједно са одбраном Сакиба Халиловића, а уз помоћ инструисаних свједока који су, невољно је то признало и вијеће - свјесно мијењали исказе, Делалићева је током једноипогодишњег суђења негирала припадност Диверзантском воду и Халиловића и Веселијеве. Били су вође пута, кувари, болничари...све само не диверзанти. Сада су ето "постали" и диверзанти, али некажњени или недовољно кажњени.