X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
М:ТЕЛ
15/05/2019 |  08:28 | Извор: СРНА

Наставак суђења за злочине над Србима у Орашју

У Суду БиХ данас ће бити настављено суђење десеторици бивших припадника Хрватског вијећа одбране за злочине над Србима у Орашју 1992. године.
Суд БиХ - Фото: РТРС
Суд БиХФото: РТРС

За злочине у Орашју оптужени су генерал ХВО-а Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић.

Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а и полиције у Орашју, те као припадници војне полиције.

Оптужница их терети за прогон српског становништва, убиства, затварање, мучење, силовања и друга нечовјечна дјела.

Матузовић, Живковић и Ђурић оптужени су и да су, заједно са њима познатим припадницима војне полиције ХВО-а, у шупи у Доњој Махали и у логору у основној школи у том мјесту учествовали у убиствима, мучењу и нечовјечном поступању према ратним заробљеницима.

На рочишту одржаном у сриједу, 8. маја, тужилац Зорица Ђурђевић прочитала је исказе из истраге свједока који су у међувремену преминули, а у којима су говорили о убиствима и малтретирању српских заробљеника у фискултурној сали у Доњој Махали и на копању ровова.

Владо Дервенић је у изјави навео да је заробљен у Оџаку 8. маја 1992. године и пребачен у Доњу Махалу, гдје су заробљене по уласку у фискултурну салу војни полицајци ударали рукама, ногама и кундацима пушке.

Он је испричао и да су затвореници из Доње Махале вођени на копање ровова на комплетном орашком ратишту, да су их војници тјерали да провоцирају војнике Републике Српске, а они би пуцали на њих.

Дервенић је навео да је у Доњој Махали било неколико жена које су извођене, злостављане и силоване, као и да је било десетак људи из Вуковара које нису могли видјети, али су увијек могли чути како их туку и малтретирају.

Свједок Стојан Сарић изјавио је да је заробљен 9. маја 1992. године у Буковој Греди када су дошли неки војници, за које мисли да су специјалци из Славонске Пожеге, да хапсе српско становништво које није напустило ово мјесто и да је седам људи убијено у близини својих кућа и имања.

Овај свједок навео је у исказу да су га војници натјерали да уђе у септичку јаму и да су палили ватру око њега да би им рекао гдје је пушкомитраљез који није имао, те да је спроведен у Средњошколски центар у Орашју, гдје је након двадесетак дана изведен на саслушање и претучен.

Свједок је додао да је са њим био затворен и његов брат, који је након испитивања претучен и подлегао повредама, као и сестра која је од задобијених повреда преминула у болници у Винковцима.

Прочитан је и исказ Каранфилке Пејић, која је испричала да је од лица која су била заробљена у Средњошколском центру у Орашју добила информацију о малтретирању њеног брата Жарка Ристанића да су га тукле особе зване Кеми и Мато Ракијица, као и да је од задобијених повреда преминуо почетком фебруара 1993. године, а његово тијело је размијењено.

Наставак суђења заказан је за 9.30 часова.