Соколац: Сјећање на романијске бригаде

Гина, мајка на оловском ратишту погинулог Славише Божића, с тугом, али и поносом казује нам како њен јединац, мада је имао прилику да оде са ЈНА, родну груду није желио оставити.

- Био је авиомеханичар на служби у Задру. Могао је отићи са војском да не буде дезертер, молила сам га али ми је рекао да не може да остави сестру - каже Божићева.

Одбрањена нејач највећи је понос припадника романијских бригада, јер је неколико цивилних жртава на подручју које су бранили и одбранили било прије њиховог формирања.

Жељко Шука, командир чете Атомско-биолошко-хемијске одбране 2. романијске бригаде ВРС истиче да његова генерација, а ни млађи нараштаји не треба да забораве допринос и значај ове бригаде.

Ратни пут двије бригаде водио је од Херцеговине до Крајине. Одбранили су и десетине километара дугог сарајевског – романијског фронта.

- Друга романијска бригада није никада изгубила педаљ територије, али знате шта је урадио Дејтонски мировни споразум - наводи Деливоје Тошић, ратни официрски кадар Друге романијске моторизоване бригаде.

Миладин Гашевић, предсједник Предсједништва Борачке организације општине Соколац рекао је да је кроз ове бригаде прошло 23.000 људи, од чега је 286 погинуло у Другој романијској, а у обје око 1.000, а више од 350 припадника су ратни војни инвалиди.

Из соколачке општинске организације истичу коректан однос локалних власти, али и заједничко настојање да превазиђу кључни проблем, незапосленост.

- Додатна права бораца потписале су три општине у Српској, међу њима Соколац. За ову популацију сваке године издвајамо 300.000 КМ и та средства намјеравамо повећати - истакао је Милован Бјелица, начелник општине Соколац.

Прва романијска пјешадијска бригада за заслуге у одбрани српског народа и Српске, 1996. године одликована је Медаљом Петра Мркоњића, а Друга романијска Орденом Немањића.