Харадинај слагао њемачког амбасадора, српску цркву "подвалио" као католичку
Поповић је, како пише Спутњик, коаутор монографије посвећене тој цркви.
Дио конзерваторских радова је већ изведен, а на табли испред градилишта, тврди Поповић, приказан је пројекат обнове који нема везе са стварним стањем.
Косовски премијер Рамуш Харадинај, како пише Спутњик, похвалио се недавно на свом профилу на Фејсбуку да је њемачка држава финансирала пројекат "важан за нашу културу и историју". Међутим, ријеч је о обнови православне Цркве Светог Николе у Новом Брду на Косову и Метохији, коју је Харадинај представо као католичку.
То је за Спутњик потврдио и др Поповић. Он каже да су српски истраживачи одмах алармирали Манастир Високе Дечане и надлежне органе како би право истраживање и истина о тој цркви стигли до њемачког амбасадора.
- Ми научници смо покренули машинерију да се објелодани шта је заправо та црква и да се спријечи фалсификовање. У сваком случају, ово је још један покушај Албанаца да се негира постојање српског културног насљеђа на Косову и Метохији и да се својата. Другим ријечима, Харадинај је безочно слагао њемачког амбасадора - тврди др Поповић.
Поповић истиче да постоје научни докази да је у питању православни објекат, али упозорава и да су Албанци почели конзерваторске радове без икаквог научног упоришта, чиме су направили штету тој православној светињи јер су је преправљали.
- Они у ствари остатке Цркве Светог Николе претварају у тробродну базилику што никад није било, што је велики фалсификат. Дио тих конзерваторских радова су већ извели, а испред градилишта, на прилазу су на табли приказали пројекат обнове и радове који немају везе са стварним стањем - објашњава он.
Поповић напомиње да је у Новом Брду постојала и католичка црква, такозвана Сашка црква која је била ван бедема тадашње градске територије.
- Прије него што су уопште почела истраживања на Новом Брду средином двадесетог вијека, на основу изворне грађе, није било сасвим јасно да ли су Турци, када су заузели Ново Брдо, претворили у џамију православну или католичку цркву. Дилема око тога је постојала, али истраживања између 1957. и 1960. године су јасно показала да је у питању православна црква. Она је грађена у двије етапе, првобитна црква је саграђена негдје око 1269. године и имала је моравску пластику и највјероватније је била задужбина или краља Вукашина или један од првих споменика кнеза Лазара - каже др Поповић.
На сајту косовског министарства културе, омладине и спорта о Цркви Светог Николе пише да је у питању објекат са највећим димензијама у Новом Брду, за коју се сматра да је била католичка катедрала. Споменик, тврде, што се тиче облика изградње, припада римском стилу, са димензијама плана 30,7 метра дужине и 23,4 метра ширине. На основу археолошких истраживања откривено је да је прије него што је катедрала изграђена ту постојала једна мања црква око које су се налазила гробља. Такође, тврди се да су Дубровчани умјесто цркве изградили катедралу, уздижући је за метар изнад зидина старе цркве.
Ново Брдо су 1455. године освојиле Османлије, па су многи објекти послије тога оштећени или претворени у објекте муслиманске вјероисповести. Катедрала Новог Брда је 1466. године претворена у џамију, када јој је придодат и минарет. Катедрала Новог Брда је уништена, док је дио зидина обновљен 1954. године. Иначе, црква је под заштитом Унеска, а поред новобрдске тврђаве свакодневно пролазе православци који опстају надомак Манастира Светих Арханђела, задужбине кћерке кнеза Лазара из 14. вијека.