X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Здравосфера
13/06/2019 |  17:29 ⇒ 19:54 | Извор: РТРС

Српска први пут добила Закон о социјалном становању

Народна скупштина усвојила је Информацију о стању безбједности у прошлој години и прва четири мјесеца ове, у којој се наводи да је МУП све задатке реализовао професионално и коректно, упркос огромном притиску. Усвојен је и Закон о подстицајима у привреди по хитном постпуку, којим су створени повољнији услови за повећање плата запослених у реалном сектору, прилив инвестиција, а прописано је и увођење јединственог регистра подстицаја који се додјељују на републичком и локалном нивоу. Република Српска први пут је добила и Закон о социјалном становању.

Законом о социјалном становању ова област први пут је системски уређена - дефинисани су носиоци реализације, корисници права, поступак и начин додјеле, управљање, одржавање, својина и располагање стамбеним јединицама, као и закупнина и обавезе плаћања. Право на додјелу ових станова имаће социјално угрожена и рањива лица, млади и млади брачни парови, лица са дефицитарним занимањима и други, који нису у стању да властитим средствима обезбиједе кров над главом.

- Прописано је да мјесечна примања по члану домаћинства не могу да прелазе 35 одсто просјечне плате у Републици Српској, остварене у прошлој години - истакла је  Љиљана Орешковић из Секретаријата за расељена лица и миграције Републике Српске.

Посланици оба блока подржали су закон, а највише расправе било је о приоритетима за додјелу станова. Иако је законом дефинисано да ће бити примјењиван систем бодовања, ПДП-ова Гордана Видовић сматра да апсолутни приоритет морају имати рањиве категорије. Једини изузетак у одређивању приоритета је додјела станова на основу захтјева донатора и кредитора који су прије ступања на снагу овог закона обезбиједили финансијска средства за пројекте социјалног становања.

- Вољела бих да знам ко су ти кредитори и који је то начин на основу којег се ово право остварује - истиче Валерија Лакић из СНСД-а.

Љиљана Орешковић из Секретаријата за расељена лица и миграције Републике Српске истиче и значај Централне европске банке.

- То је Централна европска банка и она нас заиста много не условљава. Услов је био да у првом кругу корисници буду корисници колективних центара - додала је Љиљана Орешковић.

А како то изгледа у пракси, објаснили су у Приједору, гдје је овај модел стамбеног збрињавања заживио прије седам година. Град је финансирао израду пројектне документације, обезбиједио грађевинске дозволе и потребну инфраструктуру.

- Ови станови су у власништву града, дају се у закуп корисницима. Одлуком која је усвојена на Скупштини, цијена по квадрату овог стана је једна конвертибилна марка. Не може га никад откупити, може га користити овдје све дотле док испуњава критеријуме који су задани приликом одабира корисника - поручила је Рајка Здјелар, виши стручни сарадник за комуналне послове и послове координације пројеката инфраструктуре Града Приједора. 

Приједорчанка Марија Јакић станарину за стан од 43 квадратна метра плаћа 43 марке.

- Оно јесте мало, а када би веће било, било и више плаћања, а мени је битно да покријем даџбине, ништа дужна нисам. Даџбине свагдје мораш плаћати, али је ово, куд и камо лакше - поручује Марија Јакић. 

Овакав модел становања одавно се примјењује и у иностранству. Према истраживањима, на западу око 70 одсто становника "скући" се на овај начин, док станове у власништву има свега њих 30 одсто.