latinica  ћирилица
18/06/2019 |  11:31 ⇒ 17:43 | Аутор: СРНА

Сребреница - подигнут крст жртвама усташког злочина

Код Спомен-костурнице у Сребреници данас је подигнут крст српским цивилима које су побиле усташе другог дана Тројчиндана 1943. године.

Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа убијених јуче је одата почаст овим жртвама о чијем се страдању није говорило у комунистичком систему.

Данас, пуних 76 година након злочина, овим жртвама је подигнут крст као одговарајуће спомен-обиљежје, јер су убијене само зато што су биле Срби, те је, напокон, то мјесто достојно обиљежено.

На овај начин је након више од седам деценија демистификована комунистичка подвала и лаж да се у спомен-костурници налазе посмртни остаци неких имагинарних антифашиста, које су побили Нијемци, што је осликано и као рељеф на обиљежју које је ту подигнуто седамдесетих година прошлог вијека.

Ускоро ће бити уприличено освештање овог крста чиме ће жртве у овој костурници имати достојно обиљежено гробно мјесто у складу са православним редом.

Милош Николић, чијег су дједа Јову убиле усташе другог дана Тројица 1943. године у Сребреници заједно са још 250 српских цивила, рекао је Срни да су комунистичке власти прикривале истину и прецизно дефинисање жртава овог злочина, иако је свима било познато да су јединице НДХ-а монструозно побиле српске цивиле на њиховим огњиштима.

- Тај рељеф је лаж. Овдје су кости српских цивила које су убиле усташе и њихове локалне слуге муслимани. Овдје није ријеч о некаквом идеолошком обрачуну, јер Нијемци и партизани са овим злочином немају везе - тврди Николић.

Николић појашњава да су усташе у Сребреници 14. јуна 1943. године, према њиховим писаним документима, убиле више од 155 српских цивила.

- Заједно са њима убијена је и породица једног Јевреја стоматолога и породица једног муслимана - предсједника суда у овом мјесту, који је био ожењен Српкињом - испричао је Николић, чији је дјед Јово са снахом Василијом и петочланом јеврејском породицом убијен у кући у којој он сада живи.

Николић се годинама интересује и прикупља податке о овом страдању и каже да тачан број жртава никада није утврђен, али да је недавно дошао до податка, који раније није помињан, да је у Сребреници убијена Зорка Бурлица са петоро дјеце и мајком Мартом Васић.

Он истиче да је наредног дана у селу Залазје убијено још 97 Срба, а према неким подацима 107, међу којима 45 чланова породице Ракић, 16 Максимовића и 15 Драгичевића.

У документима НДХ наведено је да је Францетићев легионар, усташки сатник Јосип Корелец, због погибије свог брата у борбама код Сребренице, наредио да се изврши одмазда и предводио масакрирање које су усташе, уз помоћ неких домаћих присталица, свирепо починиле над српским цивилима.

Према Николићевим ријечима, плоче са именима настрадалих налазиле су се у сребреничкој цркви, али су у посљедњем рату полупане и нестале јер су тако потомци српских убица хтјели да избришу историјске чињенице и памћење о српском страдању на овом простору.

Николић наглашава да број и имена свих убијених 14. јуна 1943. године на овом подручју никада нису тачно утврђени, јер то није био интерес комунистичког система, али се зна да је након Другог свјетског рата тај усташки официр осуђен у Загребу симболичном затворском казном за те злочине, те је убрзо и ослобођен.

- Тијела убијених су накнадно сакупљена и била бачена и дјелимично затрпана у јаму на локацији у близини данашње полицијске станице одакле је приликом изградње колектора 1971. године дио посмртних остатака пренесен у ову костурницу, а дио из других јама никада није пренесен и достојно сахрањен - рекао је Николић.

Према званичним подацима, у Сребреници и на Залазју прије 76 година убијено је 228 Срба, од којих је 80 дјеце, а према незваничним подацима, за та два дана у Сребреници и околним селима убијено је више од 250 српских цивила.

Николић истиче да су у Другом свјетском рату нестала сва српска села на ширем подручју сребреничке мјесне заједнице Сућеска, као што су Слатина, Липовац, Жедањско, Шушњари и још неки српски засеоци, а њихова имања су након рата на мистериозан начин запосјели и присвојили муслимани, док за нестанак њихових власника никада нико није одговарао.

Према његовим ријечима, комунистичка власт је зарад лажног братства и јединства овај злочин свјесно занемаривала, жртве назвала припадницима антифашистичког отпора, иако је ријеч о српским цивилима који нису имали везе са било каквом идеологијом.