Горан Сарић на име одштете тражи 30.000 КМ
Апелационо вијеће Суда БиХ потврдило је крајем прошле године првостепену одлуку тог суда којом је Сарић ослобађен оптужбе за ратни злочин у Сребреници у јулу 1995. године, однсно да је издао упутства и вршио контролу над замјеником Љубомиром Боровчанином, који је у Хашком трибуналу осуђен на 17 година затвора за злочине у Сребреници.
На рочишту на којем је расправљано о тужбеном захтјеву речено је да је Сарић под мјерама забране провео више од четири и по године, те да је одређени период био у кућном притвору, преноси Бирн.
Олег Грубач, вјештак медицинске струке, изјавио је да су мјере забране, поготово кућни притвор, утицале на Сарићево психичко стање у виду поремећаја прилагођавања и благе депресије, као и да је на интензитет стреса утицала дужина кривичног поступка.
Сарићев заступник Загорка Ступар навела је да он одустаје од дијела тужбе који се односи на накнаду материјалне штете и поставила захтјев да му буде исплаћен износ од 30.000 КМ са затезном каматом, као и да му БиХ надокнади трошкове поступка.
- Овај износ се тражи на име накнаде нематеријалне штете и претрпљене душевне боли настале због повреде права на слободу - нагласила је Ступарева.
Међу материјалним доказима које је она предочила у судници, осим налаза и мишљења вјештака, налазе се првостепена и правоснажна пресуда којом је Сарић ослобођен, те рјешења Суда БиХ о одређивању и продужењу мјера забране.
Раније је у тужбеном захтјеву Сарић тражио да му буде исплаћено 43.000 КМ, а у судници је појашњено да је одустао од дијела који се тиче материјалне штете, односно трошкова насталих усљед путовања из Бијељине у Сарајево и назад, због чега су његови заступници одустали и од налаза вјештака економске струке.
Нађа Хозић, помоћник правобраниоца БиХ, рекла је да нема утемељења за одговорност БиХ због вођења кривичног поступка и мјера забране пошто то нису правни основи за накнаду штете, те је приговорила на налаз и мишљење вјештака Грубача.
- Вјештак је утврдио посљедице које су евентуално настале због вођења кривичног поступка, али није процијенио страх, нити се изјаснио о њему, нити физичке и душевне боли, као ни умањење животне способности. Готово да нису спроведени никакви докази који се односе на повреду угледа части и личности - рекла је Хозићева и затражила да захтјев буде одбијен као неоснован.
Прије ове пресуде, Сарића је у новембру 2014. Апелационо вијеће Суда БиХ ослободило оптужби за злочине почињене 1992. у сарајевском насељу Нахорево, односно да је, као начелник Станице јавне безбједности Центар, надзирао и учествовао у раздвајању мушкараца који су били затворени у Психијатријској болници Јагомир у Сарајеву.
Одлуку по Сарићевом тужбеном захтјеву Суд ће донијети накнадно.