Срамна одлука Суда БиХ о ослобађању Сејдића
Ратни другови заробљених српских војника, које је Сејдић тјерао да ручно разминирају тунел, огорчени су срамном одлуком Суда.
Најмање стотину Сејдићевих сабораца и истомишљеника бурно је поздравило ослобађајућу пресуду, како кажу "хероја Горажда". Породица убијених и преживјелих Срба из села Бучја у којем је од јула 1992.године нема живота "захваљујући" Сејдићевој војсци, није било у судници. Њихова свједочања о голготи на Требешком брду и каснијем тамновању у Горажду, за судско вијеће нису била довољна.
- Дошли су да нас воде на размјену у Чајниче. И дошли смо на Требешко брду, ту је била Сејдићева војска. На Требешком брду су тукли мушкарце, малтретирали, а мене су ровили, однијели злато, хтјели су да ме кољу али нису - говорила је раније Љубица Беговић, избјеглица из села Бучје-Горажде.
Ипак према тумачењу судског вијећа, Ахмет Сејдић није био надлежан за становништво из села Бучје. Одговорност су пребацили на другог командата Амира Реку. И за присилно деминирање тунела Стрмица код Рудог, када су тешко повређени заробљени српски војници, судије су утврдиле да је надлежан био Заим Имамовић а не Сејдић.
- Збиља се згрожавам и пада ми тешко јер чути информацију да је Сејдић ослобођен свих оптужница за злочине над цивилима у Бучју и над заробљеним припадницама Руђанске бригаде немам коментара, осим да кажем жалосно је од стране Суда БиХ - навео је Момир Радовић предсједник Борачке организације Рудо.
Витомир Мастило предсједник Борачке организације Ново Горажде додао је да ниједан од команданата није одговарао за злочине над Србима.
- Тако и овај командант. То је жалосно од Суда и од власти да не одговара за почињена дјела. Изгледа једино се суди Србима - сматра мастило.
У Горажду је убијено је 145 цивила српске националности, још се трага за посмртним остацима 67 Срба. Међу убијеним су и троје Чарапића из села Бучје који су умрли од посљедица батинања у затвору. Пред Судом БиХ воде се још два поступка за злочине над Србима али након ослобађајуће пресуде Сејдићу, Срби из Подриња не вјерују да и за њихове жртве има правде.