Трговци "крајпуташи" чувају традицију Попова поља

Продавци "крајпуташи" нуде мед, вино, љековите траве, воће и поврће. Пролазници са свих страна застану, одморе, али и понесу теглицу или боцу здравља, купе домаће смокве и грожђе, тек да засладе пут.

Шаренило боја, укуса и мириса, теглице, флашице и елкисири здравља, младости, доброг расположења, зрели плодови мукотрпног рада и кршевитог поднебља- све то, и много више налази се на штандовима крај пута.

Славко Бошковић у селу Мркоњићи годинама, крај пута, дочекује и испраћа путнике намјернике. Застану, поразговарају, неки нешто купе. Како је пчелар са искуством и на добром гласу стекао је сталне муштерије, па се свака теглица меда и бочица пропилиса прода.

- Све се врти око меда, вина, ракије, пчелињи производи, природно све и све ја производим. Дао сам се у тај посао и добро иде - појашњава Славко Бошковић.

Сваки дан на штанду крај пута је прича за себе, пуна анегдота и догодовштина. Посебно интересантне су оне са странцима.

- То су већ приче, нека се заломи па дегиустира медовачу, лозовачу, сок, од шипка, па се запијемо. Споразумијевање са странцима, пишем цртам, нико никог не разумије, али се прода, буде циркус живи - истиче Славко Бошковић.

Који километар од Мркоњића у селу Дубљани, вриједни домаћини грожђе директно из винограда доносе на тезгу. Кад је свјеже, здраво и домаће онда се не пита за цијену.

- Све је домаће и чајеве имам. Иву траву, вријесак, кадуљу. Све се то бере у брду. Како оно кажу, "љековита трава Ива и од мртва прави жива" - прича Радојка Јакшић.

Штандови крајпуташи посебно у љетним мјесецима, кад пут кроз Попово "оживи" раде нон- стоп и на врелих 40. Посао није нимало лак, али кад има продаје све се лакше подноси, кажу продавци.

Док је пута, биће и путника и купаца, надају се продавци. Било да застану и питају за цијене, да пазаре мед провјереног квалитета, или тек понесу неки јестиви сувенир, као успомену да су на повратку са љетовања прошли кроз Попово поље. И, као по правилу, да се сљедеће године врате.