latinica  ћирилица
21/08/2019 |  11:28 | Аутор: vecernjenovosti

Њемачки војници без одштете због изложености осиромашеном уранијуму на Балкану

Захтјев за одштету због изложености осиромашеном уранијуму, њемачких држављана који су током бомбардовања бивше СРЈ у прољеће 1999. године били војници Бундесвера на задатку у БиХ и на Космету, званични Берлин одбацио је као неоснован.
Њемачка војска - Фото: AFP
Њемачка војскаФото: AFP

Поред тога, парламентарна фракција евроскептичне странке Алтернатива за Њемачку (АфД) тражила је од владе мишљење о штетности ове муниције по здравље људи, будући да се због тога "свађају" различите научне студије.

Надокнаду је тражило 220 бивших припадника Бундесвера, али кабинет канцеларке Ангеле Меркел не намјерава да је исплати. У негативном одговору каже се да није доказано да су њемачки војници трпјели било какве здравствене посљедице због контакта са овом муницијом, која је, прије свега, коришћена у противтенковским авионским бојевим зрнима, намијењеним уништавању оклопа.

- Резултати студије утицаја осиромашеног уранијума показују да на мјестима гдје је ова муниција коришћена не постоји готово никакав ризик од радијације, а токсиколошки ризици могу настати само под ванредним околностима, који се до овог тренутка нигде нису исказали - наглашава влада у саопштењу.

Исти исход доживљавале су тужбе које су војници подносили ранијих година. Њемачки медији подсјећају да је 2008, на тадашњих 229 поднесених тужби и на захтјев фракције Левице у Бундестагу да се ово питање разријеши, влада Меркелове такође одговорила негативно. Тада је оцијењено да дуготрајна студија на ветеранима није потребна, јер не постоје информације о штетности употребљене муниције по здравље. Тада, додуше, како наглашава њемачки интернет портал Т-онлајн, није било експлицитно ријечи о осиромашеном уранијуму.

- Тек са актуелним питањем које је поставио посланик АфД Беренгар Елсенер фон Гронов постаје јасно да ни будући одштетни захтјеви неће бити прихваћени - закључује овај медиј.

Уз студији о дејству осиромашеног уранијума, коју је на свом сајту објавила аустријска војска, наводи се да се може закључити да једино директно удисање супстанци на ратним подручјима може представити одређену опасност за здравље људи. Опасност може наступити због хемијских, а не радиоактивних карактеристика овог материјала, и то само ако се у већим количинама унесе у организам као дио неког раствора.

- Цивилно становништво, припадници хуманитарних организација и мировне трупе тешко да су удисали тај материјал у тим количинама. Ипак, дугорочнији директан контакт са осиромашеним уранијумом, попут комадића муниције, требало би избјегавати - наводи Војска Аустрије.

Обештећење су, послије вишегодишње борбе пред судом, ипак добили италијански војници, који су учествовали у НАТО акцијама на Косову. Пошто је установљена Комисија за истрагу, исплаћено је првих 30 милиона евра жртвама осиромашеног уранијума. Од 1999. године до лане, преминуло је 360, а обољело више од 4.000 италијанских војника изложених дејству осиромашеног уранијума, а међу њима је велики број оних који су били на Косову.

Љекари за забрану

Студије Свјетске здравствене организације и Међународне организације за атомску енергију негирају да постоје било какви посебни ризици. Међународна организација љекара против атомског оружја истиче, међутим, да постоје недоречености у објављеним студијама, због чега позива на превентивну забрану употребе муниције са осиромашеним уранијумом док се поуздано не утврде дугорочни ефекти излагања уранијуму - пише портал Т-онлајн.