Српска добија кризни центар за контролу афричке куге свиња
Из Бироа Владе Српске за односе са јавношћу је саопштено да ова болест свиња није дијагностикована на територији Српске и БиХ, али да је усвајање ове одлуке важно због оправдане бојазни у том смислу.
Формирање Републичког кризног центра за контролу афричке куге свиња у Српској представља и одговорност државе да заштити властиту економију, као и интерес пољопривредних произвођача, јер би појава ове куге нанијела огромне економске губитке.
- Кризни центар чине представници министарстава пољопривреде, шумарства и водопривреде, финансија, правде и унутрашњих послова, Ветеринарског института "Др Васо Бутозан", републичких управа за инспекцијске послове и цивилне заштите, Ветеринарске коморе, Савеза удружења пољопривредних произвођача, Удружења свињара и Ловачког савеза Српске - наводи се у саопштењу.
Влада је данас прихватила информацију о иницијативи Универзитетског клиничког центра Републике Српске у Бањалуци за изградњу и опремање намјенског објекта за пружање здравствене заштите обољелима од малигних болести.
- Задужен је УКЦ да сачини идејни пројекат и план опремања са процјеном вриједности улагања за изградњу и опремање овог објекта и исту достави Влади на разматрање - навели су из Владе.
УЧИНИТИ ЛИКВИДАЦИОНИ ПОСТУПАК БРЖИМ И ЕФИКАСНИЈИМ
Влада Републике Српске утврдила је Приједлог закона о ликвидационом поступку ради исказане потребе да се тај поступак учини ефикаснијим, бржим и економичнијим.
Једну од новина у овом закону у односу на важећи Закон представља прописивање одредаба које се односе на уновчење имовине у ликвидационом поступку, и то непокретне и покретне имовине, као и имовине без терета и са теретима.
Овим актом детаљније су прописане обавезе и дужности ликвидационог управника, те одговорности за штету коју проузрокује власницима капитала пословног субјекта и повјериоцима у току вршења радњи у ликвидационом поступку, као и новчане казне које се могу изрећи ликвидационом управнику у случају повреде одредаба овог закона, саопштено је из Бироа Владе за односе с јавношћу.
Један од основних циљева ликвидационог поступка је намирење повјерилаца ликвидационог дужника, те расподјела остатка ликвидационе масе сразмјерно учешћу у власништву, односно одлуци власника капитала пословног субјекта о расподјели ликвидационе масе.
Министарству правде Српске достављена је иницијатива Привредне коморе Републике Српске и окружних привредних судова у Републици да је потребно приступити измјенама и допунама овог закона, односно доношењу новог закона.
Влада Републике Српске упознала се о информацији о писму намјере предузећа "Студен глобал сее" из Брчког за куповину државног капитала у предузећу "ХПК-хемијска прерада кукуруза" АД Драксенић, Козарска Дубица.
У писму намјере које је ово предузеће доставило Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде изражава се иницијални интерес за закуп пословања предузећа "ХПК-хемијска прерада кукуруза" и куповину акција које Акцијски фонд Републике Српске посједује у том предузећу.
Влада је задужила Инвестиционо-развојну банку Републике Српске да припреми посебан приватизациони програм за приватизацију државног капитала у предузећу "ХПК-хемијска прерада кукуруза" и достави га Влади на усвајање.
ОМОГУЋИТИ ДАЉИ РАЗВОЈ Е-УПРАВЕ
Влада Републике Српске утврдила је Нацрт стратегије развоја електронске управе Српске за период 2019-2022, с циљем даљег развоја е-управе.
Из Бироа Владе за односе са јавношћу саопштено је да је основни разлог за доношење Стратегије потреба да буду настављене активности на правно-нормативном, технолошком и кадровском осавремењивању система електронске управе у Републици Српској.
- Разлози за доношење ове стратегије проистичу, прије свега, из препознатих потреба корисника услуга јавне управе - привредног сектора и грађана Српске, али и захтјева појединих органа јавне управе који су имали прилику да спознају бенефите дигитализације /сегмената/ пословања и /појединих/ услуга - наводи се у саопштењу.
Истиче се да убрзаном развоју е-управе Српске може допринијети и стратешка опредијељеност Републике Српске ка европским интеграцијама.
Стратегија се састоји од увода и три поглавља - Стратешки оквир и визија развоја е-управе, Анализа стања сектора информационо-комуникационих технологија у Републици Српској и Стратешки циљеви развоја е-управе Српске.
Влада Републике Српске данас је утврдила и Нацрт стратегије за унапређење и заштиту права припадника националних мањина у Српској за период 2020-2024. године.
Будући да је заштита права етничких група и других мањина један од темеља уставног уређења Републике Српске, Влада Српске је опредијељена да стратешки приступи унапређењу права и положаја припадника националних мањина.
Република Српска има законски оквир за заштиту права националних мањина у складу са највишим стандардима међународног права, али је његова досадашња примјена показала да се ниво остварених права у пракси може побољшати.
У вези са тим Влада је препознала потребу да се приступи доношењу стратешког документа који ће унаприједити права и положај припадника националних мањина у различитим подручјима, као што су култура, образовање на матерњем језику, информисање.
Циљ доношења Стратегије је и укључивање припадника националних мањина у процесе креирања јавних политика, као и успостављање ефикасније сарадње са Владом, органима и институцијама Републике Српске.
Влада Српске је усвојила и информацију о Споразуму о финансирању Програма активности прекограничне сарадње Србија-БиХ за прошлу годину између ЕУ, Владе Србије и БиХ, те је сагласна да овај споразум буде упућен у даљу процедуру.
Програм прекограничне сарадње Србија-БиХ 2014-2020 је програм територијалне сарадње у оквиру финансијске политике проширења ЕУ и представља наставак Програма прекограничне сарадње 2007-2013.
Програмска област у БиХ обухвата 16.742 километра квадратна, 67 општина у БиХ, док је на територији Србије обухваћена 31 општина.
Програмом прекограничне сарадње Србија-БиХ 2014-2020 дефинисано је финансирање приоритетних активности двије земље, као и индикативни износи финансијске алокације и стопа доприноса ЕУ по приоритету.
Дефинисане активности су: промовисање прекограничног запошљавања, мобилности радне снаге и социјалне и културне инклузије /допринос ЕУ 3.500.000 евра, кофинансирање 617.647 евра/, затим заштита животне средине, прилагођавање климатским промјенама и смањење негативних посљедица климатских промјена, спрјечавање ризика и управљање /допринос ЕУ 4.900.000 евра, кофинансирање 846.705 евра/.
Дефинисане су и активности подршке туризму и културном и природном насљеђу /допринос ЕУ 4.200.000 евра, кофинансирање 741.176 евра/, као и техничка помоћ /допринос ЕУ 1.400.000 евра/.