Нови закон о инспекцијама потребан због програма реформи
Програмом економских реформи Републике Српске за наведени период у области пословног окружења и смањења неформалне економије планирана је реформа Инспектората Српске, саопштено је из Бироа Владе Српске за односе с јавношћу.
Као кључне препреке за раст и конкурентност у области пословног окружења и смањења неформалне економије у области инспекција, препознати су преклапање два нивоа инспекција код субјеката надзора, непостојање координације републичког и локалног нивоа инспекција, те изрицање више репресивних мјера у односу на превентивне.
Имајући у виду и чињеницу да је Закон о инспекцијама у Републици Српској, са одговарајућим измјенама и допунама, у примјени од 2010. године, те да је током примјене мијењано више од половине чланова основног законског текста, потребно је приступити доношењу новог закона.
На сједници је утврђен и Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о нотарима, по хитном поступку из разлога усаглашавања са одлукама Уставног суда Српске.
Суд је прогласио неуставним одредбе појединих чланова постојећег закона који се тичу услова за обављање службе нотара, потребу за нотарским помоћницима и услове за њихово именовање, као и плату нотарских помоћника.
У периоду од ступања на снагу одлуке Уставног суда Републике Српске, за одређени број нотара утврђено је или ће се најскорије утврдити престанак службе нотара због законом прописаних услова, односно навршавањем 65 година.
Због утврђивања неуставности одлука постојећег закона Министарство правде Републике Српске није у могућности да распише нови конкурс за избор нотара.
Влада је утврдила и Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о јавним путевима због неопходности усклађивања постојећег закона са прописима којима се уређује безбједност саобраћаја, те промјене околности у којима се постојећи закон спроводи.
Изградњом и пуштањем у употребу ауто-пута, проналажењем других модела финансирања изградње, реконструкције и одржавања путне инфраструктуре као што је концесија или јавно-приватно партнерство, појавом наплате путарине на ауто-путу, указала се и потреба за измјеном и допуном постојећег законског рјешења.
Утврђене измјене закона о заштити дјеце и малољетника у кривичном поступку
Влада Републике Српске утврдила је данас Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о заштити и поступању са дјецом и малољетницима у кривичном поступку.
Нацртом овог закона, између осталог, прецизније су дефинисане одредбе које се односе на поступање стручног савјетника суда и јавног тужилаштва, односно стручног лица органа старатељства и тужилаштва, када се у кривичним предметима против учинилаца кривичних дјела на штету дјеце или малољетника, дијете појављује као очевидац или свједок оштећен кривичним дјелом.
- С обзиром на то да су донесени нови Закон о извршењу кривичних и прекршајних санкција Српске, Кривични законик Српске, Закон о полицији и унутрашњим пословима Српске, те Закон о јавним тужилаштвима Српске, било је неопходно ускладити одредбе Закона о заштити и поступању са дјецом и малољетницима у кривичном поступку са одредбама горе наведених закона - саопштено је из Бироа Владе Српске за односе са јавношћу.
Влада је прихватила и информацију о начину утрошка средстава за предшколски програм за дјецу у години пред полазак у школу у 2019. години у Српској.
Министарство просвјете и културе и Министарство финансија задужени су да обезбиједе средства за реализацију овог програма и у наредној години да би био обезбијеђен већи институционални обухват дјеце предшколским васпитањем и образовањем.
У саопштењу се наводи да се Програм за дјецу у години пред полазак у школу у Српској организује за свако дијете у години пред полазак у школу које није обухваћено неким обликом институционалног предшколског васпитања и образовања у трајању од најмање три мјесеца.
У овој години у програм је било укључено 9.293 дјеце, односно 47 одсто дјеце која у септембру крећу у први разред, за шта је Влада Српске обезбиједила 337.016 КМ.
Почиње реформа тржишта рада
Влада Републике Српске утврдила је Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о посредовању у запошљавању и правима за вријеме незапослености чиме се покреће једна од најзначајнијих реформи на тржишту рада Српске.
Ова реформа предвиђена је републичком Стратегијом запошљавања за период од 2016. до 2020. године и Програмом економских реформи од 2019. до 2021.
- Циљ ове реформе је боље законско уређивање стицања статуса незапосленог лица, као и раздвајање стицања овог статуса од остваривања права на здравствено осигурање о трошку Републике - саопштено је из Бироа Владе Републике Српске за односе са јавношћу.
Резултати ове реформе биће, како се наводи, квалитетније и прецизније вођење евиденције о незапосленим лицима, те тачније и адекватније планирање предузимања мјера на тржишту рада.
Овај закон, како је истакнуто, доприноси и бољој социјално-економској заштити незапослених лица којима без њихове сагласности, кривице или захтјева престане радни однос.
- Предложеним рјешењима продужено је трајање права на новчану накнаду за вријеме незапослености за раднике са дужим радним стажом и висина те накнаде. Максимално трајање права на новчану накнаду са досадашњих 12 продужено је на 24 мјесеца за раднике који имају више од 35 година радног стажа. Износ најниже новчане накнаде за вријеме незапослености повећава се са 258 на 360 КМ - наведено је у саопштењу.
Влада је у великој мјери уважила захтјеве репрезентативних синдиката и удружења послодаваца организованих на нивоу Републике Српске, који су учествовали у припреми овог законског рјешења.
На сједници Владе утврђен је и Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о здравственом осигурању чији је основни циљ потреба раздвајања остваривања права на здравствено осигурање од статуса незапосленог лица, односно да се то право не може везати за статус пријаве код Завода за запошљавање Републике Српске.
- Ова активност предвиђена је и као један од оперативних циљева у Стратегији запошљавања Републике Српске за период од 2016. до 2020. године. Да би овај оперативни циљ био спроведен потребно је, осим измјена Закона о посредовању у запошљавању и правима за вријеме незапослености, измијенити и одредбе Закона о здравственом осигурању да би сва лица била укључена у здравствено осигурање по основу који остварују - истакнуто је у саопштењу.
Влада је утврдила и Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о научноистраживачкој дјелатности и технолошком развоју, а разлози за доношење су, прије свега, терминолошке природе.
- Одређени појмови су застарјели или су тумачени на различите начине, што је доводило до правне несигурности, па су потребне корекције ради спречавања недоумица приликом примјене закона - наводи се у саопштењу.
Примјеном закона уочен је и проблем недостатка подршке развоју иновативног предузетништва.
- С обзиром на значај и потенцијал иновативног предузетништва било је неопходно утврдити мјерила за остваривање и финансирање програма иновативног предузетништва и нових технологија. Српска бољим правним рјешењима даје могућност стварања снажније везе између науке и информационих технологија, те повољније климе за младе и будуће предузетнике - наглашава се у саопштењу.
Влада је утврдила и Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о електронском потпису који је резултат нове организације републичких органа управе Републике Српске.
- Утврђују се правна и нормативна рјешења за увођење електронске препоручене доставе чиме се на бољи начин регулише област електронске размјене података, а проширује се и спектар услуга које сертификациона тијела нуде корисницима - наведено је у саопштењу.
Пословна електронска комуникација, како је истакнуто, стално се развија и с циљем надоградње проналази боља рјешења.
- Електронска препоручена достава је замјена за класичну услугу препоручене пошиљке, којом се сада омогућава и већа поузданост и безбједност приликом доставе докумената јер ће бити видљиво тачно вријеме слања и пријема сваког документа. То је битно због доказивања у евентуалним судским, управним и другим поступцима - додаје се у саопштењу.
Примјеном електронске препоручене доставе, како се наводи, омогућава се бржа пословна комуникација, смањење трошкова пословања и ефикаснија јавна управа.