X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
07/09/2019 |  17:58 ⇒ 18:05 | Извор: РТРС

Радован Вишковић, премијер у чијем мандату нема празног хода

Од настанка Републике Српске до данас, готово да није било толиког распона између уздржаних очекивања јавности од једног политичара и његових очигледних и конкретних домета у стварности, као у случају актуелног премијера Републике Српске Радована Вишковића.
Радован Вишковић (Фото:Banjaluka.net) -
Радован Вишковић (Фото:Banjaluka.net)

Наравно, то не значи да је Вишковић дочекан са негативним предубјеђењима. Иако је политичка сцена Српске већ годинама оштро поларизована, отровне стријелице у Вишковићевом правцу, прије него што је уопште започео мандат, изостале су скоро у потпуности, када је ријеч о критички расположеним странкама и грађанима. Напротив, ситуација је била нестандардна, јер је он, без обзира на чињеницу да је на садашњу функцију дошао као персонално рјешење владајућег блока, и међу неистомишљеницима дочекан са приличном дозом уважавања, па и извјесним позитивним очекивањима, пише Бањалука.нет.

Садашњи предсједник Владе Републике Српске није пропустио шансу која му се указала, имајући у виду, с једне стране, повољан однос снага у Народној скупштини, уз скоро двотрећинску већину која подржава његов кабинет, али и одсуство "паљбе" са друге стране политичког спектра. Показао је неуобичајену динамику, енергију и активност, а сви ти фактори демантовали су почетни утисак о мирној и тихој особи, чији ће мандат бити неупадљив, без значајних грешака, али и нарочитих искорака.

То што је затекао солидан амбијент у парламенту, не значи да га ван скупштинске зграде нису чекали озбиљни изазови. Напротив, Ррепублика Српске већ дуже вријеме наилази на крупне невоље, прије свега у социјално-економској и демографској сфери, али и када су у питању континуирани покушаји да се оспоре и преузму њене дејтонске надлежности.

Оваква перспектива није поколебала премијера, јер Радован Вишковић не дозвољава да му мандат прође у празном ходу, чекајући идеалне прилике за дјеловање, којих на трусном Балкану никада неће бити. Човјек је у свакодневној акцији, било да је ријеч о промјенама у законодавству и административним потезима, чији значај не треба потцјењивати, било да се ради о одласцима на терен, обиљеженим стварним интересовањем за функционисање привреде и живот обичних људи, а не куртоазним, пригодним и протоколарним отаљавањем тог дијела обавеза.

У моменту када се већ приближава половина периода између двије изборне утакмице у Републици Српској и БиХ, нема дилеме да је Вишковић риједак примјер политичара неоптерећеног јефтиним маркетиншким ефектима, искључиво усмјереним ка увећењу личног резултата на бирачким мјестима. Од те магле, особи чија настојања да буде премијер свих грађана РС нису глума већ реалност, важније је да рјешава проблеме који су предуго "гурани под тепих".

При томе, иако му је приоритет осјетно побољшање животног стандарда у Српској, очито је да не бјежи и од такозваних великих политичких тема. Јер, у рационално испуњена 24 сата могу да стану и залагање за социјалну правду и национално одговорна политика. Она у којој су примјетни напори да се, уз отвореност према ширим интеграционим процесима, интензивира и повезивање са Србијом, као и дијаспором из РС у Европи и свијету. Све то уз фер и нормалну комуникацију са другим ентитетом у БиХ и међународном заједницом, али уз инсистирање на чистим рачунима, као и на самопоштовању конститутивног народа чији је представник.

Овакав профил употпуњен је спремношћу Радована Вишковића да се суочи и са могућим аномалијама у властитим редовима, о чему, рецимо, свједочи његов захтјев да у Влади РС буду провјерене све дипломе, као и стално подсјећање да ће се захвалити на сарадњи министрима који не прате нови ритам рада. Уколико се томе додају и повремене изјаве у којима без нарцисоидности признаје сопствене превиде, уз јасан став да је спреман да их коригује, ако су примједбе утемељене – отклоњена је и посљедња недоумица. Јер, он јесте тимски играч у координатама РС, али и аутентична личност са ставом. А већина грађана Српске ће признати да се таквих политичара није баш нагледала у протеклим деценијама.