latinica  ћирилица
09/09/2019 |  21:38 ⇒ 22:15 | Аутор: СРНА

Возућа симбол страдања, али и непобједивости (ФОТО)

Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић поручила је вечерас у Добоју да је Возућа симбол страдања и патње, али и непобједивости.
Жељка Цвијановић - Фото: РТРС
Жељка ЦвијановићФото: РТРС

Цвијановићева је, током обраћања на академији "Егзодус и трајање", нагласила да чињеница да се некадашњи мјештани окупљају и воле свој крај показује и трајност, и непобједивост, и сталност.

- Увијек са пуно поноса и задовољства говорим да су људи који су тамо расли и одлазили на нека друга мјеста увијек били изузетно поносни, људи са интегритетом - истакла је Цвијановићева.

Она је навела да јој Возућа у вријеме одрастања мирише на дјетињство, када је постојао заједнички простор и са Озреном и Теслићем и када се много тога заједно пролазило, док је у периоду рата Возућа подсјећа на све страхоте.

- Истина је да се тамо /Возућа/ бранило све што ми данас уживамо, живећи у слободи - поручила је Цвијановићева.

Она је навела да је током ратних дешавања у Возићи било много жртава и помјерених породица, брутално уништених и спаљених и разрушених села, њих 30, 2.000 породица у покрету које су морале да свију нова гнијезда у неким другим мјестима, највише у Добоју, Теслићу, Прњавору.

Цвијановићева је исказала захвалност свима који су поднијели жртву, бранећи слободу и Републику Српску.

Борис Јеринић уручио амблем Жељки Цвијановић (Фото: СРНА)

- И ове слободе данас сигурно не би било, не би било овог развоја да није било доприноса у свим дијеловима Републике - и славне Војске Републике Српске, али и цивила који су поднијели много терета, много храбрих жена које су заједно са мушкарцима носиле терет рата и на крају дошли до заједничке побједе - истакла је Цвијановићева.

Предсједница Српске је рекла да вјерује да Српска као друштво иде крупним корацима напријед, те да је неопходно чувати институције Републике Српске и стабилност.

Цвијановићева је напоменула и да су успјешни само народи који су свјесни замке изазова пред којима се налазе, и они и њихове породице, зато што их то чини буднима и у снази и спремнима да на њих одговоре.

"Зато морамо чувати институције Српске. Оне ће нам пружити ту гаранцију за наше животе и будућа покољења. И они ће исто тако бити потврда да су, заиста, имале смисла све жртве дате за живот у слободи. Треба одати признање свима који су бранили Српску на фронту, који су подносили сваку другу жртву живећи или настојећи да одрже породични живот тада, наравно, и људима који су доносили тешке политичке одлуке, али, ево, успјели смо", поручила је предсједник Српске.

Цвијановићева је нагласила да је Српска као друштво била довољно срчана да брани оно што треба.

- Много тога је стварано на неком медијском и лобистичком плану у нека времена када ми о томе нисмо размишљали на тај начин. Због тога напомињем да је важно да разумијемо процесе и да препознамо пријетњу - рекла је Цвијановићева.

Она је напоменула да су најмање важна политичка слагања или неслагања.

- Најважнија је Република Српска и хвала свима који су допринијели да она буде данас оваква. Хвала Србији која стоји са нама и која нам помаже све ове године - рекла је Цвијановићева.

Она је увјерена да ће Српска бити све јача.

- Увјерена сам и да ћемо сваке године бити све зрелији као народ, свјесни изазова и тога да је Српску и њене институције неопходно бранити и чувати - истакла је Цвијановићева.

Цвијановићевој је вечерас током академије "Егзодус и трајање" у име домаћина - Добојлија и Возућана, амблем Четврте озренске бригаде уручио члан Завичајно удружење Завидовићана Љубиша Благојевић.

Вечерашњу академију у Добоју, којој је присуствовао и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, организовало је Завичајно удружење Завидовићана са сједиштем у Добоју.

Срби из Возуће су сурово прогнани у операцији такозване Армије БиХ "Ураган" која је трајала од 10. до 24. септембра 1995. године, а претходило јој је НАТО бомбардовање и уништавање српских цивилних репетитора и објеката.

На три лаке пешадијске бригаде Војске Републике Српске нападало је 23.000 војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ, одред "Ел муџахедин" уз подршку НАТО снага за брза дејства.

Тада је спаљено 30 села, протјерано 1.920 породица са 7.680 чланова, убијено више од 500 војника и цивила. Посмртни остаци више од 120 српских војника и цивила још се траже, уз сталне опструкције и прикривање свједока и доказа.