latinica  ћирилица
10/09/2019 |  18:27 ⇒ 19:56 | Аутор: РТРС

"Стазама егзодуса" - више од 600 учесника препјешачило 22 километра

Више од 600 учесника пјешачило је "Стазама егзодуса”, путем којим су 1995. Срби из Возуће , долине ријеке Криваје и јужног Озрена, спасавали властите животе.

Масовно страдање Возућана догодило се од 10. до 24. септембра 1995. године када је на њих кренула офанзива 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда "Ел муџахид", уз подршку НАТО авијације. Тада је спаљено 30 српских села.

Стазу егзодуса, дугу 22 км, учесници су препјешачили за приближно 7 сати. Од Тумара,преко Бријеснице Горње, Малчића, Каменице, до цркве Светог Ђорђа у Стогу. На том мјесту је спомени-обиљежје подигнуто у спомен на 21 убијеног српског војника и цивила ,махом обезглављених. Такву судбину имао је и супруг Кристине Тодоровић из Српца.

- Након годину дана сам га сахранила, шта да вам кажем, главе није било, послије сам гледала на телевизији, његову главу држе муслимани и кажу највећа српска глава највеће паре ћемо добити за њега - присјећа се Кристина.

Веселко Пејић из Возуће изгубио је оца,али до данас о његовој судбини ни трага.

- Ево након 24 године нисам успио, мада сам покушавао све и свашта, нисам успио да пронађем свог оца и да га достојно сахраним - прича Пејић.

Са Озренско – возућког подручја, од 10.до 24. септембра 1995. године са огњишта је протјерано 1.920 породица или 7.680 људи. Погинуло је 459 бораца ВРС, док их је 412 нестало. Још се трага за 129 несталих.

- Сваке године ћемо овдје долазити, одржати парастос за све оне који су погинули у долини ријеке Криваје, за све који су заробљени живи и никада још нису размијењени - истакао је Зоран Благојевић, ратни старјешина 4. Озренске лаке пјешадијске бригаде и предсједник Завичајног удружења Завидовићана у Добоју.

- Нажалост послије толико година злочин без казне, и управо зато се окупљамо овдје да одговарају они који су чинили злочине - поручио је Миломир Савчић, предсједник Борачке организације Републике Српске.

Возућа је данас опустјела. Осим понеког повратника, Срба готово да нема. Мирко Благојевић вратио се 2003. године. Живи од пензије и властитог рада. Каже, није лако али се не жали.

- Нисам се никад покајао, свој на своме, баш ми је лијепо, јесте да године чине своје али не дамо се, што се тиче повратка тога више нема, понеко викендом и за вријеме за годишњег одмора - каже Благојевић.

За злочине над Србима у Возући неправоснажно је осуђен само Расим Делић,бивши командант Главног штаба такозване Армије БиХ, а поступак пред правосуђем води се против команданта 3. Корпуса Сакиба Махмуљина, који је командовао јединицом муџахедина који су починили бројна звјерства над Србима.