Храстова мрежаста стјеница пустоши шуме, а пријети и воћњацима

Храстова мрежаста стјеница инсект је поријеклом из Сјеверне Америке. Тамо је дио екосистема и не чини велику штету. Међутим, у Европи нема природног непријатеља и брзо се шири.

- На подручју Српске је огромна површина храста под нападом, негдје око 200.000 хектара - рекао је Зоран Станивуковић са Шумарског факултета из Бањалуке.

Стручњаци кажу да се дјеловањем стјенице вегетациони период храста смањује за мјесец дана. У Шумском газдинству Приједор истичу да не очекују да ће доћи до већег сушења шума, али могуће је слабљење стабала.

- Нисмо примјетили да име неких већих штета на другим шумским врстама, али видјећемо, пратимо стање. Покушали смо доћи до информација како су Хрвати одреаговали, јер они већ имају тај проблем, ово им је трећа година сада. Немају рјешења ни они, нема рјешења нико у Европи, биће се јако тешко са тим борити, не знамо шта нас чека - истакао је Саша Бурсаћ директор Шумског газдинства Приједор.

Воћњаци на Козари и у Поткозарју налазе се у близини шума. Воћари страхују да би се храстова мрежаста стјеница могла проширити и на њихове засаде. Забиљежени су напади на дивље јабуке, купине, малине и зељасте биљке.

- На воћкама још увијек нема да смо примјетили да прави штете. Међутим, не можемо да очекујемо да неће прећи и на воће, тако да очекујемо да Институт и остале надлежне институције одраде свој посао, да утврде на који начин да се боримо - сматра Младен Марјановић предсједник Удружења воћара града Приједора.

Помоћник министра пољопривереде, шумарства и водопривреде Српске Горан Зубић додао је да није регистровано да ова стјеница напада воће.

Стручњаци кажу да је храстова мрежаста стјеница показала отпорност на све препарате. У Хрвтској су у току покушаји сузбијања стјенице једном врстом гљивица. С обзиром на то да су покушаји у раној фази, резултати још нису познати.