X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Твоје лице звучи познато
04/10/2019 |  08:50 | Извор: СРНА

Џомић: Не припремати закон о цркви као изборне законе

Реализација препорука из мишљења Венецијанске комисије о Приједлогу закона о слободи вјероисповијести у Црној Гори представља сложен правнички посао и није добро што је од усвајања мишљења прошло три мјесеца, а нови дијалог није покренут, указује протојереј ставрофор Велибор Џомић, координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске.
Велибор Џомић - Фото: Novosti.rs
Велибор ЏомићФото: Novosti.rs

Џомић наглашава да за овај посао треба стручности, времена и стрпљења, те све сагледати стручно и објективно.

- Инклузивни дијалог о Приједлогу закона, како је изричито написано у том мишљењу, није покренут од ресорног Министарства за људска и мањинска права у Влади Црне Горе. Ми још не знамо да ли уопште постоји радна група која се бави тим питањем и ко су њени чланови - рекао је Џомић за Дневне новине.

Он је оцијенио да је добро што је недавно одржан састанак митрополита црногорско-приморског Амфилохија и премијера Душка Марковића, али да Митрополија црногорско-приморска није имала контакт са Владом у оном смислу који је уређен правним прописима у Црној Гори.

Џомић истиче да нема ништа против појединачних разговора представника Владе са представницима цркве и вјерских заједница и сматра да су потребни, добри и корисни, али да, како каже, зна како се у Црној Гори припрема закон.

- Погледајте само расправе о радној групи за изборно законодавство и упоредите са Приједлогом закона о слободи вјероисповијести. У вези са овим законом никада није отворена дискусија о радној групи, иако смо то више пута тражили - рекао је Џомић.

Он наводи да су примједбе на Приједлог закона о слободи вјероисповијести врло аргументоване, те да ни оним на Нацрт закона од 2015. године није посвећена ни минимална пажња у Министарству.

- Давно је речено: три пута мјери, а једном сијеци - каже Џомић.

Џомић поручује да у Црној Гори постоји једна Православна црква која је оличена у Митрополији Црногорско-приморској и осталим православним епархијама које у Црној Гори имају историјску канонску јурисдикцију.

- Треба имати у виду да су цркве већ скоро 2000 година првенствено помјесне и да не зависе од државних граница. Видите и сами да је данас готово немогуће ујединити власт и опозицију чак и у такозваној техничкој влади, а и једни и други имају изборни легитимитет. А замислите тек колико је немогуће ујединити цркву и групу људи из једне новоформиране организације која нема никакав канонски и црквени легитимитет - напомиње Џомић.

Приједлогом закона о слободи вјероисповијести који је усвојила Влада Црне Горе предвиђено је да државна имовина постану сви вјерски објекти који су били имовина државе Црне Горе прије губитка њене независности и припајања Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, а нису на одговарајући правни начин прешли у својину неке вјерске заједнице.