Прије 30 година догодила се једна од највећих рударских несрећа у бившој СФРЈ

У јами дубокој 700 метара погинуо је 91, од укупно 178 рудара који су тога јутра прошли кроз рударско окно. Страдали су од угљен-моноксида из пожара проузрокованог апаратом за сјечење металних стубова у јами. Тијела су извлачена мјесеца дана.

- На све стране лешеви, а прије тога су се борили за живот, помоћу маски које су имали само спасиоци. Тешко, јако тешка сцена, многи од спасилаца нису могли да издрже, па су поврћали и враћали се - испричао је Љубиша Станојевић, члан спасилачког тима.

Иза рудара погунулих у подне, 17. новембра, остало је 135 малољетне дјеце. Многи од страдалих нису били ожењени. Живот су изгубили у првом уласку у јаму мрког угља.

- Најмање десетак њих сам претходног дана примио на посао, упутио их шта треба да раде, како да раде, а сутрадан су већ настрадали - навео је секретар Алексиначких рудника Душан Станојевић.

У тренутку трагедије у Алексиначком руднику је било запослено око 1.000 радника. Након катастрофе, рудник је затворен. Престанком рада предузећа које је успјешно пословало дуже од вијека, цијела област се суочила са великим проблемом.

- Свакако да је много утицао на привреду, не само на људе који су живјели од рудника, њихове породице, већ и на малу привреду и фирме које су се наслањале, како из општине Алексинац, тако и из цијеле Србије - изјавио је замјеник предсједника Општине Алексинац Чедомир Ракић.

Алексиначка трагедија са 91 погинулим, једна је од највећих у бившој Југославији. У највећој, само годину касније, у руднику Крека код Тузле погинуло је 180 рудара.