X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
21/11/2019 |  14:53 | Извор: РТРС

Павић: Шаровића и Мектића "нокаутирао" руски амбасадор Петар Иванцов

Попут дјечака из Езопове басне који је више пута дизао лажну узбуну да је вук напао његово стадо, дјелови опозиције – конкретно Бореновић, Шаровић, Мектић, између осталих – у Републици Српској су на вијест о томе да је, усвајањем тзв. Програма реформи БиХ, постигнут договор о формирању власти на нивоу БиХ, поново хорски узвикнули да је, заправо, ријеч о капитулацији која отвара пут ка НАТО чланству, наводи Александар Павић, политички аналитичар у ауторском тексту за портал Све о Српској.
Александар Павић (фото:sveosrpskoj.com) -
Александар Павић (фото:sveosrpskoj.com)

Текст преносимо у цијелости:

Мектић је чак ликовао како је "изузетно симптоматично" што се по том питању још није огласила амбасада Русије у БиХ, и додао: "Ово на шта је Додик пристао како би се дочепао власти у Сарајеву је класична издаја Републике Српске, а Руси добро знају да је јучерашњим потезом Додик погазио и оно што је њима обећао, а то је да Република Српска и БиХ неће ући у НАТО".

На Мектићеву несрећу, мање од 24 часа касније огласио се сам руски амбасадор у БиХ, Петар Иванцов, и разјаснио да потписани споразум "није АНП" и "није никако повезан са МАП-ом".

Штавише, истакао је да "документ одражава чињеницу да нема унутрашњег јединства у БиХ у вези са чланством у НАТО", што у преводу – да би понављачи лакше разумјели – значи да је уважена чињеница да се Република Српска противи чланству у алијанси за коју је француски предсједник недавно утврдио да је у стању "мождане смрти".

Е, сад, може бити да Мектић сматра себе већим Русом од Руса – што би било чудно, с обзиром на то колико их је често опањкавао управо код тог истог НАТО-а који му се упорно привиђа, ваљда зато што га и сам прижељкује – па себи даје за право да у њихово име тумачи документе, али то ће морати да са меродавнима расправи у Москви, Санкт Петербургу или Сочију, ако га пут икад нанесе у том правцу.

У сваком случају, мада поменути документ који је усвојен у Предсједништву БиХ 19. новембра ове године до писања овог чланка дан касније, још увијек није обнародован, послије изјаве руског амбасадора може се са сигурношћу закључити да документ не представља оно што опозиција у Српској тврди.

Ако су поменути опозиционари били искрени у свом јавном негодовању због Додикове "издаје", било би логично да сад јавно одахну и изјаве да им је драго што нису били у праву, и да им је лакнуло када су чули ријечи руског амбасадора.

Нажалост, извјеснији је долазак Годоа него да се овако нешто деси.

Сузе о издаји и наводном паду Српске у канџе НАТО-а биле су, очигледно, крокодилске.

Наравно, опуштања нема и не смије бити. Једна црта коју политички Запад оличен у НАТО-у посједује, која је достојна дивљења, је та да се они који воде игру никад не предају. Повлачења су им тактичка, компромиси изнуђени, што чврстином противника, што неповољним околностима.

Сутра је већ нови дан за прилагођавање стратегије и тактика за увлачење БиХ у чланство Сјеверноатлантске алијансе. А, што да не – и Србије.

У том кључу се може посматрати и најновија тзв. шпијунска афера у Србији, гдје је руски обавјештајац снимљен како наводно даје мито "српском агенту – високо позиционираном службенику". Ово је, путем "кооперативних" медија, укључујући и државне, муњевитом брзином претворено у прворазредну аферу, због које засједа и Савјет за националну безбједност Србије.

Ово упркос чињеници да је Политика прилично брзо објавила вијест да је контроверзни снимак стар неколико година, и да на њему није никакав српски обавјештајац, већ цивил који је "највјероватније трговао пословним подацима".

Ово је, без сумње, удар елемената НАТО структура на државу Србију и покушај њене дестабилизације. Највјероватније је непосредни окидач била посљедња заједничка војна вјежба са Русијом, за чије потребе је руски ПВО систем С-400 изненада освануо у Србији, изазивајући констернацију кључних НАТО центара.

Довољно је само видјети ко је првобитно објавио сензационални видео да знамо с ким имамо посла.

Ријеч је о бугарском новинару Христу Грозеву, иначе сараднику британског портала Белингкет, специјализованог за ширење анти-руске и про-НАТО пропаганде, између осталог и лажи о руском учешћу у рушењу малезијског авиона изнад Украјине 2014, и наводном тровању Сергеја Скрипаља и његове ћерке у Енглеској 2018. године.

Оснивач Белингкета, Елиот Хигинс, иначе вишегодишњи сарадник Атлантског савета – "тинк тенка тјесно повезаног са НАТО пактом – претходно се "прославио" као блогер који је "раскринкао" наводну употребу хемијског оружја од стране сиријске војске у Гути 2013, што је требало да послужи као окидач за америчку војну интервенцију у тој земљи. Касније је Хигинсово извјештавање разобличио, између осталих, познати амерички истраживачки новинар Симор Херш, као и група научника са Масачусетског института за технологију, један од којих је јавно рекао да Хигинс "нема појма о чему прича".

Већ оволико је довољно да се дође до потребних закључака – на првом мјесту да је актуелна "шпијунска афера" у Србији потекла из НАТО-центара у циљу дестабилизације Србије, кварења руско-српских односа и урушавања српске војне неутралности коју Русија активно подржава, што би се неминовно одразило и на Српску.

А чим је умјешан Белингкет – а индикативно је да овај детаљ скоро сви медији у Србији елегантно заобилазе – то значи да је посреди не само дезинформација, већ и провокација с циљем изазивања реакције која би затим требало да омогући додатну ескалацију, односно још јачи притисак на Србију да се приклони НАТО-у и удаљи од Русије (и Кине).

Додик, дакле, тренутно одолијева притисцима да се Српска милом или силом преко БиХ увуче у НАТО. Међутим, то би постало много теже ако би се позиција Србије и њене војне неутралности урушила.

Зато се, као и увијек, догађаји у Бањалуци и Београду морају посматрати као цјелина и на њих реаговати координисано. А дезинформације, с обје стране Дрине, морају се на сваком кораку раскринкавати.

Извор: Све о Српској