X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
23/11/2019 |  19:13 ⇒ 22:03 | Извор: РТРС

Србија остаје војно неутрална

Предсједник Србије Александар Вучић потврдио је да би на Сретење, 15. фебруара, у Скупштини Србије требало да буде усвојена декларација о политичкој независности и војној неутралности земље. То би била једна врста потврде унутрашње и спољне политике Србије, која је дала резултате и изазвала поштовање цијелог свијета, рекао је Вучић.

Србија припрема пакет аката којим ће зацементирати свој стратешки правац у наредном периоду, пишу београдски медији. Међу њима је и декларација о војној неутралности, с обзиром на то да ова позиција до сада није била дефинисана посебним актом. То би било заокружење онога што је већински политички став, али и већинско расположење у Србији, које је против уласка у НАТО, каже дипломата Зоран Миливојевић.

- До сада је важила Резолуција Скупштине из 2007. године, односно један дио те резолуције који је говорио о војној неутралности. Постоји потреба да се донесе један политички акт у том смислу и да се верификује оно што је политичка реалност у Србији, везано за војну неутралност и политичку независност - наводи Миливојевић.

Војна неутралност важна је за Србију из више разлога, а најављена декларација може да буде корак напријед, у зависности од тога каква је, оцјењује аналитичар Драгомир Анђелковић.

- Декларација би требало да буде двотрећинска, да има снагу у Уставу, односно да у њој буде врло јасно назначено да ће по доношењу новог Устава војна неутралност бити уграђена у њега. Дакле, таква декларација би била обавезујућа, јер би нови Устав обавезно садржавао и војну неутралност - наводи Анђелковић.

Он истиче да су опредјељење за војну неутралност у Устав уградиле и Аустрија, Швајцарска, Молдавија.

- Туркменија је отишла и корак даље па се обратила Генералној скупштини УН и добила резолуцију којом се њена неутралност потврђује. Да би неутралност уистину била чврста, она мора да буде уставна категорија, то је унутрашња неутралност, и онда је добро да буде и међународно призната, а најновији примјер је случај Туркменије. Све су то примјери којима Србија и Република Српска треба да се руководе - истиче Анђелковић.

Србији би највише одговарао аустријски модел, који је међународно признат, чиме добија на тежини, каже Миливојевић.

- У случају Аустрије то је постигнуто на најбољи могући начин - кроз државни уговор. Мислим да би то била права мјера, али почетна позиција са оваквим једним актом је већ довољна гаранција да се о томе размишља и на међународном плану - појашњава он.

У посљедње вријеме постоји низ изјава званичника НАТО о томе да Алијанса поштује војну неутралност Србије. То признају и друге државе, а са овим актом то би добило додатну гаранцију и у формално-правном и у политичком смислу, оцјењује Миливојевић.