Шта западни Балкан и Србија могу да очекују од нове Европске комисије?
За почетак, најављују нови приступ Европске уније Западном Балкану, како у области политике проширења, тако и у процесима који се воде у региону. Жозеп Борел посебно истиче да ће урадити све што је потребно да Београд и Приштина наставе дијалог и постигну споразум и наглашава да је то његов приоритет.
Урсула фон дер Лајен је приликом представљања свог програма нагласила да у наредних пет година мандата жели да потврди европску перспективу за Западни Балкан.
- Дијелимо исти континент, исту историју, исту културу и исте изазове. Изградићемо и исту будуцност заједно - поручила је фон дер Лајенова. Кад је у септембру кандидовала свој тим, најавила је да ће ресор досадашњих "преговора о приступању", који је у претходној комисији водио Јоханес Хан, бити враћен на ниво "проширења".
Ову терминолошку измјену која је објашњена практичним разлозима "једноставнијег изговарања", многи виде као оптимистичну најаву за земље кандидате. Одлазећи комесар за преговоре о приступању Јоханес Хан хвали агенду фон дер Лајенове за Европу која потврђује европску перспективу за Западни Балкан.
Да ће потврда европске перспективе за Западни Балкан и инсистирање на наставку реформског процеса у региону бити међу приоритетима нове предсједнице Европске комисије сматра и предсједавајући Спољнополитичким одбором Европског парламента и некадашњи извјестилац за Србију Дејвид Мекалистер.
- Сигуран сам да ће Урсула фон дер Лајен заступати исте ставове као и Европска народна партија и Хришћанско демократска унија у Њемачкој. Ми смо отворени за нове земље чланице и залажемо се за политику даљег проширења, али то мора бити припремљено добро и то захтијева вријеме - изјавио је Мекалистер.
Темом реформе и процеса интеграција Западног Балкана у Европску унију започео је и представљање свог програма рада нови шеф дипломатије и потпредсједник нове Европске комисије Жозеп Борел, уз констатацију да дијалог Београда и Приштине "предуго траје" и да се тренутно стање не може наставити.
- Једна ствар је јасна: Приштина и Београд морају да постигну споразум. То је важно. Урадићу све што могу како би испунио овај приоритет - изјавио је Борел.
Често суочаван са питањем кредибилитета као главног посредника Европске уније у дијалогу Београда и Приштине, а због позиције Шпаније која не признаје независност тзв. Косова, Борел каже да су земље чланице Европске уније, иако се разликују по питању признања, уједињене у свом ангажману на рјешавању проблема.
- Ако Кина, Индија и Русија не признају Косово, Косово неће бити држава. Зато морамо да радимо како би се разговори наставили - поручио је Борел. Најавио је да ће као шеф дипломатије Европске уније прво посјетити Приштину.
Како каже, Србију добро познаје, а на Косову никада није био, из "очигледних" разлога.
И Оливер Вархељи у својој "визији будућности проширења" поручује да на крају петогодишњег мандата жели да види "развијенији западни Балкан", а “Србију спремну да уђе у Европску унију".
Вархељи такође обећава да ће се одмах по преузимању мандата ангажовати у разговорима са земљама чланицама које имају резерве када је у питању ефикасност политике проширења. Сматра да се цијели оквир политике проширења не мора мијењати.
Он најављује да ће се заложити за побољшање методологије на начин да се земљама које могу и желе да се крећу брже обезбиједи бржи приступ Европској унији.
- Улазак региона у Европску унију видим као геополитички и стратешки интерес Уније, а мој посао као комесара за проширење није само да убиједим Западни Балкан о неопходности реформи, већ и земље чланице да је проширење у нашем интересу - поручио је он.
Нова Европска комисја требало би да до јануара сљедеће године дефинише и представи програм методологије политике проширења и приступања земаља кандидата Унији који би требало да "откочи" приступне преговоре Албаније и Сјеверне Македоније, али да покуша да успостави изгубљени консензус и кредибилитет када је процес проширења Европске уније у питању.
Да ли ће у томе успети, наравно не зависи само од њихове воље, и програмских циљева.