X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Моја Јахорина
29/11/2019 |  20:54 ⇒ 20:55 | Извор: СРНА

Милошевић: СПЦ дуго година обједињавала српски народ

Стицање аутокефалности Српске православне цркве има изузетан значај за националну историју српског народа и Црква је дуго времена била једина институција која је обједињавала српски народ гдје год он живио, рекао је вечерас у Вишеграду историчар Боривоје Милошевић.
Боривоје Милошевић - Фото: СРНА
Боривоје МилошевићФото: СРНА

Милошевић је у Андрићевом институту у Андрићграду одржао предавање о СПЦ у БиХ од аутокефалности СПЦ до данас, са акцентом на улогу православне цркве и свештенства у обликовању и чувању српског националног идентитета у БиХ.

- СПЦ је дуго времена била једина институција која је обједињавала српски народ гдје год он живио. У времену када Срби нису имали политичке партије и парламент Црква је била једина организација под чијом капом је српски народ живио и са народом је дијелила судбину - истакао је Милошевић.

Он је додао да је Православна црква у БиХ била дио Пећке патријаршије, а од тренутка када је она обновљена православно свештенство је снажно утицало на очување националног идентитета, које се налази на челу ослободилачких покрета Срба у БиХ.

- Као једна од најважнијих институција, посебно у 20. вијеку, проживјела је изузетна страдања и разарања, најприје у Првом свјетском рату, Другом свјетском рату и у последњем рату - рекао је Милошевић.

Он је нагласио да је вријеме обиљежавања великих историјских јубилеја и да је Андрићев институт у Андрићграду дио тога.

- Ова година је карактеристична по томе што се обиљежава осам вијекова аутокефалности СПЦ, што је један од најважнијих датума у цјелокупној историји српског народа. Тај догађај је феномен који је давно превазишао уске црквене границе и има изузетан значај за националну историју српског народа, српску државност и представља један од датума које можемо назвати историјском раскрсницом - истакао је Милошевић.

Милошевић је аутор двије монографије и двадесетак научних радова у којима се примарно бави проучавањем историје СПЦ, школских и вјерских прилика у БиХ током аустроугарске управе, Првим свјетским ратом и уопште простором Босанске крајине у новом вијеку.

Учесник је више научних скупова и конференција у организацији Филозофског факултета у Бањалуци, Српске академије наука и умјетности, Академије наука и умјетности Републике Српске, Андрићевог института у Андрићграду и Архива Републике Српске.

Потпредсједник је Удружења историчара Републике Српске "Милорад Екмечић".