latinica  ћирилица
07/12/2019 |  15:17 ⇒ 15:24 | Аутор: Б92

Награда за животно дјело Вернеру Херцогу

Вернер Херцог 77-годишњи номад филмског свијета, приповједач филмског језика, добитник је Европске филмске награде за животно дјело.

Херцог каже да је награда Европске филмске академије за животно дјело за њега подстрек, иако још имам пуне руке посла и ствара виђе него прије 30, 40 година. Прошле године направио три дугометржна филма - један о Горбачову, један о писцу Брусу Четвину и један у Јапану. наводи да је другима потребно за овако нешто шест до осам година, а он је све урадио за годину.

Иако већ 20 годинацживи у Лос Анђелесу, не заборавља на своје поријекло - Баварску. Каже да су ту његови културни коријени, иако му породица потиче из других крајева. С очеве стране су то више швапски и хугенотски коријени, а с мајчине аустријски и хрватски. Истиче да је одрастао у планинама, те да му је први језик баварски, због чега му када путујем по свијету највише недостаје баварски дијалект.

За акдамске високе школе за филм сматра да су погрешно постављене и да предуго задржавају студенте.

- У те три, четири године они би могли да сниме три играна филма, умјесто да сједе и уче теорију филма. То што би требало да знају могу научити за недјељу дана - крутичан је Херцог.

Он је основао филмску школу Рог, мангупску школу, као алтернативни концепт ономе што се иначе ради на факултетима за филм у свијету.

-  Једино што стварно морају да науче су двије ствари: прво, како се обија брава и друго, како фаслификовати дозволу за снимање и то тако да те не улове. Све друго је дијалог и примјери из филмова, музике и књижевности - поручио је славни режисер.

- У посљедње вријеме сам се више пребацио на радионице, на којима учесници у девет дана морају снимити један кратки филм, без претходно написаног сценарија јер не знају коју ћу им тему поставити. Све је могуће, ја им само задајем оквир приче - каже Херцог.

Познат је као умјетник који у свему иде до крајњих граница, па и екстрема, јер је снимао под водом, у прашуми, у пустињи, у леду.

- Волио бих да будем на некој свемирској станици. Или на Мјесецу. Или да посјетим Марс, ако то једном буде могуће. Занима ме да ли би било прашине приликом слијетања. Шта би се десило? Али, идеју да населимо Марс, зато што смо овдје на Земљи, као скакавци уништили све око себе, сматрам потпуно обсценом. А ми то нећемо ни успјети. Исто тако нећемо постати бесмртни, само зато што на себи вршимо неке експерименте са генима -убијеђен је Херцог.