Перковић: "Светозар Т'рећи" је чувар ијекавице у Шумадији
- Један од мотива да урадим ову монодраму јесте моја жеља да сачувам ијекавицу, коју користим у монодрами, иако см рођен и живим у Србији, јер су некада наши стари у том дијелу Шумадије говорили ијекавицу, а томе се мало зна. Ријеч о људима који су се ту доселили из Црне Горе и Херцеговине - рекао је Перковић Срни.
Жеља му је била, како каже, да сачува ту мелодију српског језика која је скоро па дошла до заборава.
Он наводи да му је извођење представе у Источном Сарајеву било мало теже него иначе, јер је провобитно најављена монодрама "Госпођа министарка" отказана због болести глумице Љиљане Стјепановић, али га је послије неколико минута публика прихватила и "дисали" су са њим током извођења монодраме.
Перковић је рекао да је његова мајка родом из села Прањани, гдје је мјесто радње ове представе, а лик Светозара је градио по сјећању на свог дједа и његове другове, њихове поступке, понашање према женама, дјеци, сусједима, свештеницима.
Представа кроз лик српског сељака Светозара и обиље хумора даје одговор на питање колико ћемо коме недостајати када нас не буде било.
- Играм лик Светозара, старца који доживи клиничку смрт и притом све може да чује и види, и оно што не би требало, али никако не може дати знак да је жив. Потом Светозар сам прави свој сандук јер је чуо да ће га сахранити голог што он, наравно, не жели. Можда је то најпикантнија чињеница која га је највише погодила - навео је Перковић и додао да је у питању црни хумор, који наш народ воли највише.
За ову комичну монодраму, Перковић је ове године освојио главну награду Златна колајна "Маја Димитријевић" на 44. Фестивалу "Монодраме и пантомиме" у Београду, а играо ју је више од 1.000 пута по Србији, Црној Гори и Републици Српској.
Он каже да је веома срећан и поносан што му је на Драмској академији професор била Рускиња Јелена Трепетова од које је много научио о позоришном животу и сцени.