X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Здравосфера
13/07/2020 |  15:31 ⇒ 15:35 | Извор: ТАНЈУГ

Ђердап уписан у свјетску листу Унеска

Одлуком Извршног савјета Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу - УНЕСКО од 10. јула 2020. године, подручије Ђердап је уписано на листу Unescoglobal geoparks и проглашен првим геопарком у Србији.
Ђердапска клисура (фото: Славица Стајић/Lonely Planet) -
Ђердапска клисура (фото: Славица Стајић/Lonely Planet)

На овом пленарном засједању Извршног савјета Унеска, потврђена је одлука Савјета Унеска за глобалне геопаркове о избору Геопарка Ђердап за једног од 15 нових геопаркова у свијету, саопштили су из Министарства заштите животне средине.

Геопаркови су јединствена, географски цјеловита подручја која се одликују локалитетима и пејзажем од међународног геолошког значаја, али истовремено и изузетним природним и културним насљеђем.

Геопарк Ђердап се простире на површини од 1.330 километра квадратних, обухватајући изванредне локалитете и феномене геолошког карактера.

Најупечатљивији природни феномен у Геопарку је Ђердапска клисура која је, са дужином од преко 100 километара, уједно и најдужа клисура у Европи.

Састоји се од четири мање клисуре и три котлине: Голубачка клисура, Љупковска котлина, клисура Госпођин Вир, Доњомилановачка котлина, Казанска клисура, Оршавска котлина и Сипска клисура.

Подручје Ђердапске клисуре, најдуже клисуре пробојнице у Европи, одликује се сложеним рељефом са мрежом клусура, кањона и дубоких увала, али садржи локалитете и сегменте који представљају значајна свједочанства о геолошком и геоморфолошком развоју Земље.

Зато не чуди присуство бројних крашких појава, локалитета геолошког карактера који представљају заштићена подручија.

Ту су споменици природе "Прерасти у кањону Вратне", "Прераст Шупља стијена" ,"Тунелска пећина Прераст у кањону Замне" и "Бледерија".

Посебну пажњу привлаче и заштићена подручја од локалног значаја попут споменика природе "Рајкова пећина", "Бигрена акумулација код манастира Тумане" и "Бигрена акумулација Бели Изворац" која су, поред подручја Националног парка Ђердап обухваћена Геопарком.

Због специфичног географског положаја, благе климе и расположивих, разноликих природних ресурса, ово подручје је било миленијумско насеље неколико цивилизација, која датирају из времена мезолита, енеолита као и из римског, византијског и турског периода, а ту су и традиционалне куће, цркве и манастири.

Проглашење подручја Ђердапске клисуре и њеног залеђа - дијелова планинских масива Кучај и Мироч, за прво подручје у Србији које уписано на листу УНЕСКО Глобална мрежа геопаркова, резултат је вишегодишњег рада и ангажовања државних органа и стручњака.

Министарство заштите животне средине је 2014. године покренуло иницијативу за успостављање геопаркова у Републици Србији. Проглашењем Геопарка Ђердап, створени су услови за развијање пракси и модела за јединствено повезивање заштите геолошког наслеђа и регионалног одрживог економског развоја овог подручја.

Проширењем листе са нових 15 геопаркова у свијету, данас је у глобалну мрежу геопаркова уписано 161 подручје од изузетног међународног геолошког значаја које се простире у 44 земље.