latinica  ћирилица
10/08/2020 |  09:16 | Аутор: СРНА

Српска може рачунати на нове инвестиције

Министар привреде и предузетништва Републике Српске Вјекослав Петричевић рекао је да привреда Српске може профитирати од враћања европских фирми из Азије у Европу и да, уколико се на вријеме припреми, може рачунати на нове инвестиције у блиској будућности.
Влада Републике Српске - Фото: РТРС
Влада Републике СрпскеФото: РТРС

- Привредни опоравак је глобално условљен расплетом здравствене ситуације и тако ће бити све до окончања кризе. Видљиво је да се тржишта отварају и привредни токови нормализују, али ће за повратак на некадашње стање бити потребно још доста времена. Нарочито треба имати у виду да опоравак условљава потражња за нашим производима на иностраним тржиштима - рекао је Петричевић за "Независне новине".

Према његовим ријечима, до тада ће се мала и средња предузећа налазити пред изазовом, а то је да морају осмислити другачији пословни модел, преусмјерити производњу или се преоријентисати на друго тржиште.

Говорећи о корацима које је Влада Српске предузела у првом налету кризе усљед вируса корона, Петричевић је рекао да Влада настоји да одржи баланс између здравственог и економског сегмента, како ниједан не би био исцрпљен до крајњих мјера.

- Већ средином марта су уведене бројне мјере подршке послодавцима и радницима, којима се настојала растеретити привреда, те сматрам да је Влада имала правовремени економски одговор на први удар кризе. Упркос томе што немамо монетарну и фискалну самосталност, улажу се знатна средства како би се ублажиле посљедице пандемије. Пројектовани пад БДП-а је мањи у односу на земље региона које се већ налазе на прагу дубоке рецесије - навео је Петричевић.

Он је оцијенио да је, захваљујући мјерама Владе и разумијевању послодаваца, одржан ниво запослености, додајући да је видљиво да долази до благог побољшања ситуације, што потврђује повећање промета индустрије у јуну за 2,6 одсто у односу на мај, са растом од 4,9 одсто на страном тржишту.

Одговарајући на питање какве ефекте очекује од кредитних линија које ће добити привредници и када би пласман могао да почне, он је рекао да су 6. августа потписани уговори са банкама које учествују у програму подршке микро, малим и средњим предузећима, а да ће кредити до 250.000 КМ уз ниже каматне стопе и грејс период до 12 мјесеци бити добар замајац за наставак пословања.

- Ово су значајна средства јер ће привредници у Српској за текућу ликвидност имати на располагању укупно 238 милиона КМ, а Гарантни фонд ће у име Републике Српске давати гаранције за те кредите до 70 одсто главнице - појаснио је Петричевић.

Он је навео да је Влада Републике Српске исплатила укупно 3,2 милиона КМ за 13.000 радника на име подстицаја за повећање плате за први обрачунски период у 2019. години.

- С обзиром на то да анализа ефеката додјеле средстава подстицаја за повећање плата указује на позитивна кретања, сматрам да су постигнути веома добри резултати. Дошло је до повећање плата за 20 одсто у односу на износ плате у марту 2019. године код привредних субјеката који су остварили право на подстицај, као и нешто већи приходи од доприноса, а ту је и раст броја запослених - рекао је Петричевић.

Када је ријеч о задржавању радника у Српској, Петричевић је навео да је један од начина примјена Закона о подстицајима, захваљујући којем Српска биљежи раст просјечне нето плате у овој години, која тренутно износи 958 КМ.

Он је навео да за разлику од земаља чланица ЕУ Српска нема на располагању милијарде евра помоћи од Европске централне банке, али је, како истиче, добра вијест то што је највећи пакет помоћи намијењен државама са којима Српска има највећу размјену, па ће посљедично њихова економска стабилизација довести до нормализације привредних токова.

Петричевић је рекао да су у току преговори са Свјетском банком, те да ће се, након усаглашавања ставова са Министарством финансија и Инвестиционо-развојном банком, који активно учествују у овом аранжману, знати да ли Српска може рачунати на средства за подршку привредним субјектима који су погођени негативним утицајима епидемије вируса корона.