latinica  ћирилица
14/09/2020 |  18:14 ⇒ 22:28 | Аутор: РТРС

На Дан несталих огорченост због нерада Института за нестала лица (ВИДЕО)

Република Српска обиљежиће сутра Дан несталих и погинулих бораца и цивила у одбрамбено-отаџбинском рату.
Соколац - Фото: РТРС
СоколацФото: РТРС

Током три и по ратне године у одбрани српских домова и територије погинулa су 23.184 борца Војске Републике Српске. Убијен је или нестао 6.391 цивил.

Четврт вијека од завршетка рата, Српска још трага за 1.652 несталих, од којих су двије трећине били цивили.

Ешалони "истражилаца" надахнутих само ревизијом блиске нам историје, потрошени милиони марака, а намјенског новца све мање, и деценијска сарајевска назадна идеологија о злочинцу и жртви, по други пут убијају већ убијене Србе.

Преживјели сродници револтирани, али ипак не посустају!

Упркос сарајевским институционалним опструкцијама! И провокацијама попут посљедње директора Института Амора Машовића који жртвама негира уставом загарантовану српско - православну припадност.

Скоро три деценије Милка Кокот у сузама чека да на вјечном почивалишту прислужи двије свијеће. За оца и брата. Стријељани су на кућном прагу у сарајевском насељу Анекс, с почетка маја 1992године. Познато је Милки име некажњеног убице и начин егзекуције. Непознато само мјесто гдје су њихови земни остаци скривени. У сарајевској котлини – масовној гробници за Србе - пронађени су дуже од деценију скривани посмртни остаци Јове Кошарца.

Кћерка му Драгана имала је само четири године када је убијен.

Застрашујуће породицама звучи податак да је Институт за нестале само у прошлој години потрошио 2,7 милиона марака, а да је више од 50 истражилаца и запослених у чак 13 подружница, пронашло и идентификовало остатке само једног Србина.

А на списку несталих је још 1.652 имена.

Само у сарајевској гробници њих 187, на подручју сарајевско-романијске регије 394. И зато вапај кћерки и сестара. Очева и мајки. У име свих вршњака, чији родитељи још пронађени нису, у име свих родитеља који за дјецом трагају, да се процес тражења убијених Срба потпуно не угаси.

И да се Машовићу и свим сарајевским "машовићима" онемогући додатна незаконита дискриминација и понижавање српских жртава.

- Он би да прикрије број убијених Срба или да каже да су они сами себе поубијали - наводи Милена Тенџерић,  предсједница Скупштине Градске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Градишка.

Институт, којим као друштвом једног лица, још од оснивања руководи перјаница СДА Машовић, уз помоћ страначке инфраструктуре и суоснивача ИЦМП-а, већ је сакупио богату колекцију "незаконитости".

Од никад завршене Централне евиденција несталих, а рок је био далеке 2008. године, преко сумњивог "развоја" тузланске и других комуналних дјелатности за наводно вишемилионско чувања неидентификованих посмртних остатака у Федерацији, па до селективних ексхумација...

И због тога су породице несталих Срба упутиле дописе на адресе највиших званичника Српске и представника Српске у институцијама БиХ.

- Имамо два захтјева, први је тотална реконструкција и деполитизација Института, и други да се расформира Институт и процес врати на ентитете - поручио је Вељко Лазић, предсједник Организације породица заробљених и погинулих.

Апел су породице упутиле свим нивоима власти и за већом бригом према социјално незбринутом чланству у властитим редовима.

Примјером их у Братунцу и подучили. За 11 породица мали знак да ипак нису заборављени.

На већи ангажман српских званичника у потрази за истином, на правосуђе без селекције и бх институције без дискриминације Срба и на социјалну правду опомињу породице страдалника са сваког, па и данашњих парастоса. И бијеле крстаче у строју - њих више од 1.000 само на Малом Зејтинлику.

И 4.000 имена погинулих бораца сарајевско-романијске регије – уклесаних на зидовима манастира на Равној Романији. А свака регија, град и општина у Српској има слично "светилиште"! За незаборав садашњим и свим будућим генерацијама.