За 15 дана аутоматска агрометеоролошка станица у Љубињу
Боројевић је у интервјуу Срни рекао да је та аутоматска агрометеоролошка станица једна од пет ове врсте на простору Републике Српске укупне вриједности 500.000 КМ, а једна од 10 у БиХ које су дио пројекта јапанске донације БиХ.
- Мјерењем температуре, влажности земљишта и ваздуха и свих других параметара који се преносе на наш сервер у реалном времену и њиховом софтверском анализом, ради се прогноза појаве болести за биљке - појаснио је Боројевић.
Он је додао да се може процијенити најпогодније вријеме и начин третирања неке пољопривредне културе одређеном заштитом како би се смањило њено пропадање.
Боројевић је истакао да су аутоматске агрометеоролошке станице у координацији са ресорним министарством и локалним заједницама постављене у подручјима гдје је актуелна пољопривредна производња, и то у Шамцу, Требињу, Слатини и Прњавору код ергеле "Вучијак".
Он је указао да је улога РХМЗ-а значајна у контексту праћења свих параметара који се тичу времена, воде, ваздуха и земљотреса.
- Наша основна улога је да успостављамо, пратимо, одржавамо и обрађујемо податке из четири области које су основне дјелатности Завода - метеорологија, хидрологија, сеизмологија и заштита животне средине - навео је Боројевић.
Он је рекао да се хидрометеоролошки мониторинг до прије шест до седам година обављао на застарјелим технологијама, односно аналогно, те да је након поплава из 2014. године направљен значајан искорак у начину мониторинга нивоа воде и густини мјерних тачака.
Први пројекат након поплава 2014. године, које су показале све мањкавости система мониторинга и упозорења био је пројекат финансиран од Развојног програма УН, а који је примијењен у сливу ријеке Врбас, гдје је успостављен оперативни хидрометеоролошки мониторинг аутоматским мјерним станицама.
- Те станице раде без људске посаде, раде на соларни панел или мрежно напајање, а пренос података је у реалном времену преко ГПС /џи-пи-ес/ мобилног интернета на централни сервер у Бањалуци у РХМЗ-у - навео је Боројевић.
Он је истакао да су све станице које су постављене претходних година, а укупно их има око 70 широм Републике Српске, униформисане и да су подаци унифицирани кроз јединствен софтвер, достављају се у централни сервер РХМЗ-а и ажурирају сваких 30 минута.
Боројевић је додао да РХМЗ има 77 запослених, што је, како каже, недовољно.
- Имамо метеоролошке станице широм Републике Српске на укупно 17 локација од Новог Града до Требиња и на већини тих станица имамо два запослена, на некима имамо и по једног запосленог и то нам је тренутно највећи проблем у контексту људских капацитета - каже Боројевић.
Он је истакао да, и у времену епидемије вируса корона и смањених активности, РХМЗ ни у једном тренутку ни на једној станици није прекинуо мјерење и све законске обавезе су извршаване без прекида.
Боројевић је напоменуо да простор за напредак увијек постоји, те нагласио да је у претходних пет година постављено и инсталирано више од 70 аутоматских станица широм Републике Српске, што је значајно унаприједило функционалност у контексту израде упозорења.
НАЈВИШЕ ИЗОСТАО РАЗВОЈ СЕИЗМОЛОГИЈЕ
Он је истакао да су поплаве 2014. године иницирале неколико пројеката за успостављање хидролошких и метеоролошких станица, али да, нажалост, у претходних неколико година није било таквих сличних пројеката у области сеизмологије.
- Тако да, морам рећи, ту смо највише заостали у контексту развоја - навео је Боројевић и додао да у наредној години планирају да из властитих средстава поставе једну сеизмолошку станицу која би била укључена у мрежу постојећих.
Тренутно, према Боројевићевим ријечима, мрежу чини пет аутоматских сеизмолошких станица, које функционишу и које су укључене у размјену.
Сеизмолошке станице се налазе на Хан Пјесаку, те у Калиновику, Требињу, Бањалуци и на Козари.
Боројевић је рекао да се вриједност сеизмолошке станице креће од 30.000 до 50.000 КМ, у зависности од типа, опреме и начина постављања, а да ће експерти из области сеизмологије одредити гдје ће она бити инсталирана.
Он је нагласио да се земљотрес не може предвидјети, али се могу евидентирати подручја са повећаном опасношћу од његове појаве.
Боројевић је рекао да је сарадња са хидрометеоролошким заводима у региону изузетна, истичући дугогодишњу сарадњу да Хидрометеоролошким заводом Србије, који је помогао у развоју РХМЗ-а Републике Српске.
- Одлична је сарадња и са Федералним хидрометеоролошким заводом, са којим је комуникација између прогностичара свакодневна у контексту издавања упозорења - метеоаларма - који је најпрепознатљивији - навео је Боројевић.
Он је истакао да је РХМЗ члан Радне групе за хидрометеоролошка питања у оквиру Међународне комисије за Саву, те да тиме има могућност приступа информацијама у цијелом сливу те ријеке.
- БиХ је чланица Свјетске метеоролошке организације и станице РХМЗ-а Републике Српске кроз кодирани систем преноса података, путем глобалног телекомуникационог система у оквиру Свјетске метеоролошке организације, размјењују податке и на свјетском нивоу - навео је Боројевић.
Он је нагласио да се кроз разне пројекте израде хидролошких и метеоролошких прогнозних модела подаци РХМЗ-а, путем фајл трансфер протокола, размјењују за ријеку Саву, да је развијен прогнозни модел за слив ријека Уне и Сане, те да за слив Врбаса подаци са домаћих страница иду у систем израде хидролошке прогнозе на међународном нивоу.
- У оквиру Европског система за упозорење на поплаве, подаци са наших станица иду у глобалне моделе, а ми добијамо иницијалне информације у контексту постојања могућности појаве поплаве у одређеном региону и времену - рекао је Боројевић.
ПОТРЕБНО РИЈЕШИТИ ПИТАЊЕ ПРОСТОРА ЗАВОДА
Он је истакао да је главни недостатак тренутно у раду РХМЗ-а непостојање адекватне пословне зграде и да се управа налази у сеизмолошкој згради, која је направљена за потребе сеизмолошког завода.
- На метеоролошкој станици у насељу Лазарево налази се одјељење за хидрологију и сектор метеорологије, а на трећој локацији, у просторијама које су уступиле "Воде Српске", налази се одјељење за заштиту животне средине - прецизирао је Боројевић.
Он каже да таква конструкција значајно отежава комуникацију и функционисање и да се губи пуно времена, те да је у догледно вријеме сигурно главни план и стратегија, уз подршку Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, да се нађе најбољи начин да буде трајно ријешен простор Завода.
- То је круцијално, а даље план је и ширење мреже метеоролошких, хидролошких, сеизмолошких и станица за мјерење квалитета ваздуха до адекватне мјере коју би могли одржавати - рекао је Боројевић.
Он је нагласио да је изузетно битно и кадровско јачање Завода експертима из области метеорологије, додавши да се они школују у Београду или Загребу и да у Бањалуци нема таквог школованог кадра, те да је јако тешко некад и доћи до квалитетних људи.
- Тренутно имамо двоје људи који раде као прогностичари из Србије - рекао је Боројевић и истакао да је приоритет попуњавање мреже, запошљавање квалитетног кадра и рјешавање пословног објекта РХМЗ-а.
Говорећи о прогнози времена, Боројевић је указао да је реална прогноза времена три до пет дана, а да је све друго статистичка анализа која може много да омане.