ЕЕА: Климатске промјене могле би дијелове Европе да учине непогодним за аграр
Она је у интервјуу за Јуропиан њуз рум (ЕНР) рекла да суше у Европи постају тест политичких временских хоризонта и да како ријеке опадају, прогнозе усјева слабе, а стрес због несташице воде се шири изван Медитерана, одлагање прилагођавања ће суочити владе са већим трошковима и мањим бројем опција у наредним деценијама.
- Неки усјеви више неће да успијевају, посебно у најсушнијем медитеранском, јужноевропском подручју. Интензивније наводњавање не би нужно представљало рјешење због могуће несташице воде. Зато би неко земљиште које се тренутно користи за пољопривреду могло више да буде непогодно за пољопривреду у неким регионима Европе - рекла је она.
Према њеним ријечима ово љето је дало најјаснију могућу илустрацију онога с чиме се Европа суочава.
- Тешке суше су пореметиле пољопривреду, наш транспорт, па чак и енергетску инфраструктуру. И видјели смо интензивне топлотне таласе у многим дијеловима Европе који су имали огроман утицај на инфраструктуру, здравље и добробит људи. Жетва је каснила и била је мања, тако да бисмо ове зиме могли да имамо чак и проблема са сигурношћу хране - упозорила је Ила-Мононен.
Сматра и да се посљедице шире изван традиционалних сушних зона Европе и као примјер навела сушу у Украјини и Мађарској, као и неуобичајено сушне услове у Уједињеном Краљевству и Финској.
Истовремено она је позвала европске политичаре да гледају даље од сљедећих избора и да планирају климатске ризике који већ могу да се предвиде у наредној деценији.
- Ова врста краткорочног приступа нам неће помоћи - рекла је она и додала да одлуке о улагањима у инфраструктуру и пољопривреду морају да узму у обзир временске хоризонте од 10, 20 и 50 година.
Подсјетила је и да је у процјени објављеној у марту, уочи овогодишњих љетних топлотних таласа, ЕЕА навела да "тренутно суша (54 одсто), јаке кише (21 одсто), мраз (16 одсто) и град (9 одсто) заједно чине 80 одсто пољопривредних губитака у ЕУ.
Ила-Мононен је рекла да Европа више не може да третира прилагођавање климатским промјенама као опционалну политику којом ће се бавити када буџети то дозволе.
- Врућина и суша већ утичу на пољопривреду, водне ресурсе, транспорт и енергетске системе, а нека штета је могла да се избјегне ранијим улагањима - рекла је она.
Закључила је да прилагођавање мора да допуни а не да замијени ублажавање, односно да Европа треба и да смањи емисије и припреми се за климатске утицаје који ће се наставити чак и уз амбициозна смањења емисија.