У Београду још само један јорганџија ручно ради овај посао (ВИДЕО)
Некада су их израђивале јорганџије, а данас у Београду још само један јорганџија ручно ради овај посао.
Прије неколико деценија у Београду су постојале бројне јорганџијске радње, али у наше вријеме остало их је свега три. Међутим, само Предраг Јанковић данас ручно обавља свој посао, настављајући традицију коју је научио од свог дједа.
- Са овим послом и овим занатом сам почео да се бавим неких 2000. године, дошао сам у Београд да студирам, деда ми је био јорганџија познати у граду, ја сам мало-помало – ишао на факултет, помагао деди у радњи и сам по себи почео сам да учим све више и више. Ја махом радим прераду старих јоргана и душека, радим са природним материјалима – вуна, памук и перје. Код мене дође рецимо стари, похабан јорган који траје 35-40 година, 50, чак је било и случајева који су преко 80-90 година, ја их лијепо распарам, пречешљам, нов материјал и сашијем нови јорган који ће да траје исто као и стари – вишедеценијска ствар - прича Јанковић.
За овај посао потребни су вјештина и стрпљење, али, као што је познато – без алата нема заната.
- Једини сам у Београду који ручно шије јоргане, мој алат, што се тиче мог посла, то је мала иглица, то вам је отприлике од три центиметра и напрстак ми је главни алат. С њим радим, с њиме шијем...То ми је алат за шивење јоргана, имам још шила која користим за дотjеривање и шивење душека, и игле за пулаисање - појашњава Јанковић.
За један јорган Предрагу је потребан цијели дан, понекад и више, а подједнако је тешко прерадити стари или направити нови јорган.
Као ни за већину старих заната, ни за јорганџијски нема интересовања младих, па пријети опасност да утоне у заборав. Да ли ће се под неким новим јорганима од другачијих материјала подједнако слатко сањати као и под онима којима су нас зашушкавале мајке и баке – знаће генерације које долазе.
Опширније погледајте у видеу: