Галијашевић: Турковићева отворено подржава злочине муџахедина у БиХ
- Госпођа Турковић је својом објавом на друштевној мрежи Фејсбук јасно ставила до знања да подржава муџахедине и 'Исламску државу'. При томе, она не може у множини говорити да судска пресуда Сакибу Махмуљину није пресуда само Сакибу већ свима који су, како то она каже, бранили земљу од злочинаца. Ако је она Сакиб, нисам ја, као ни велики број људи који нису окрвавили руке у протеклом рату - истакао је Галијашевић.
Он је упитао "да ли то министарка Турковић одобрава и подржава најмонструозније злочине које су прије 25 година над српским цивилима и војницима починили припадници Трећег корпуса, којим је командовао Махмуљин, и њихови саборци муџахедини пристигли из арапских и других исламских земаља који су брутално одсијецали главе српским војницима".
- За њену информацију, прва велика војна операција 'Исламске државе', уз масовно ритуално одсијецање глава Србима, десила се управо након паљења и рушења Возуће 1995. године. Да би 'освјежила' своје памћење, Турковићева би требало да погледа језиве снимке који су обишли свијет, а на којима се види како ти исти злочинци тјерају српске заробљенике да љубе одсјечене главе, а не би било згорег и да се присјети своје ратне прошлости - поручио је Галијашевић.
Он је навео да је против Турковићеве, док је била амбасадор БиХ у САД, отворено протестовала Републиканска странка тврдећи да "једна тако радикална особа не може да буде амбасадор", али је прошла након интервенције демократа.
Галијашевић је оцијенио да нема сумње да је БиХ, због понашања сарајевских политичара, у перцепцији Запада и даље видљива као мала и безначајна приватна државица или боље рећи "беговат".
- Потврдило се то када је Бисера Турковић, у својству министра иностраних послова у Савјету министара, именовала свог сина Алија за члана званичне делегације БиХ у службеној посјети САД која је требало да се састане са Морин Кормак и Метју Палмером. Али није то први гаф министарке. Она је у прошлости користила функције да би и своју кћерку промовисала у дипломату. Тако је 2000. године, у својству шефа Сталне мисије БиХ при ОЕБС-у тражила од челника те међународне организације да њену кћерку Семру Турковић Хрле ангажују за спољног сарадника у једној од својих канцеларија у Бечу, док је зет Харис Хрле годинама био по разним дестинацијама као амбасадор БиХ - истакао је Галијашевић.
Он је навео да "у Сарајеву не желе да говоре о њеној дипломатској прошлости, као ни о исламистичкој".
Галијашевић је додао да Турковићеву у САД нису хтјели примити послије 11. септембра 2001. због њених радикалних иступа, зог чега је вођена и дебата у америчком Конгресу.
- Још у јуну 2005, непуне четири године након терористичког напада на свјетски трговачки центар у Њујорку, републикански конгресмен Трент Френкс из Аризоне оштро је критиковао Стејт департмент због давања агремана амбасадору БиХ у САД Бисери Турковић, истичући њену повезаност са, како је рекао, радикалном исламском СДА која је од оснивања имала јаке везе са 'Ал каидом' - стакао је Галијашевић.
Он је подсјетио да је тим поводом, 24. јуна 2005. године, Френкс у интервјуу за "Глас Америке" образложио своје ставове, истичући да је цијелом свијету, који се бори против тероризма, упућена грозна порука због чињенице да САД прихватају у дипломатском статусу некога ко има досије какав има Бисера Турковић.
- Френкс је рекао да, прије свега, говори о њеном личном досијеу и подсјетио да је Турковићева, заједно са Алијом Изетбеговићем, оснивач СДА која је имала блиске везе са 'Ал каидом' и другим екстремним исламистичким групама и да је своју ранију дипломатску позицију користила да организује и омогући да страни борци - муџахедини долазе у БиХ - додао је Галијашевић.