latinica  ћирилица
18/02/2021 |  16:45 ⇒ 16:51 | Аутор: СРНА

Служено благодарење новом патријарху Српске православне цркве

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на данашњем засједању у Спомен-храму Свотог Саве у Београду изабрао је Његово високопреосвештенство митрополита загребачко-љубљанског Порфирија за патријарха српског.
Патријарх српски Порфирије (Фото: spc.rs) -
Патријарх српски Порфирије (Фото: spc.rs)

Одмах послије избора служено је благодарење и произнесено многољетствије архиепископу пећком, митрополиту београдско-карловачком и патријарху српском господину Порфирију.

Звона на Храму Светог Саве на Врачару огласила су се неколико минута прије 16.00 часова, означавајући да је изабран 46. патријарх српски, саопштено је из Информативне службе СПЦ-а.

- Његову светост патријарха српског Порфирија даруј Господе својој Светој цркви у миру, здрава и читава, часна, дуговјечна и да правилно управља речју Истине Твоје! Достојан, на многе године! - пише у саопштењу, уз завршну ријеч "Достојан", која означава да је достојан своје нове црквене дужности.

Патријарх Порфирије /Перић/ рођен је 22. јула 1961. године у Бечеју од оца Радивоја и мајке Радојке. На крштењу је добио име Првослав.

Основну школу је завршио у Чуругу, а гимназију у Новом Саду.

Замонашен је по чину мале схиме од свог духовног оца, тада јеромонаха Иринеја /Буловића/, у манастиру Високи Дечани, на Томину недјељу 1985. године.

Дипломирао је на Православном богословском факултету у Београду 1986. године, када га је епископ рашко-призренски, а потоњи патријарх српски Павле, у манастиру Свете Тројице у Мушутишту рукоположио у чин јерођакона.

На постдипломским студијама у Атини борави од 1986. до 1990. године, када по благослову епископа бачког Иринеја долази у Манастир Светих архангела у Ковиљу, гдје је рукоположен у свештеномонашки чин и постављен за игумана.

За њим у манастир долази мноштво младих монаха и искушеника. То су године када манастир Ковиљ постаје духовна матица многим младим људима, интелектуалцима, умјетницима, популарним глумцима и рок музичарима, поготово из Новог Сада и Београда.

Од тада се тадашњи игуман Порфирије, посебно ангажује и на лијечењу обољелих од болести зависности.

У том циљу он 2005. године формира терапијску заједницу "Земља живих", која је призната као најуспјешнији пројекат за лијечење наркоманије, а данас, под руководством владике Порфирија, има више од стотину штићеника у камповима широм Србије.

На редовном засједању Светог архијерејског сабора СПЦ у Београду 14. маја 1999. године изабран је за епископа јегарског, викара Епархије бачке.

Докторирао је 2004. године на Богословском факултету Универзитета у Атини на тему "Могућност познања Бога код апостола Павла по тумачењу светог Јована Златоустог".

Чувеног психијатра, академика Владету Јеротића, на Богословском факултету је наслиједио на катедри Пастирске психологије, а његова предавања посјећена су не само од студената матичног, него и других факултета у Београду.

Заједно са групом стручњака, психолога, љекара, криминолога, социолога, владика Порфирије оснива грађанско удружење које се бави ресоцијализацијом жртава деструктивних вјерских секти и култова.

Порфирије је, већ деценију, не само предсједник Управног одбора, него и прави духовни покретач /спиритус мовенс/ Хуманитарног фонда "Привредник", који обезбјеђује стипендије за велики број надарених, а сиромашних ученика и студената, без обзира на вјерску и националну припадност.

Скупштина Србије га је, као представника свих цркава и вјерских заједница, 2005. године, изабрала за члана Савјета Републичке радиодифузне агенције, а за свог предсједника Савјет га је изабрао 2008. године.

Као предсједник Савјета Републичке радиодифузне агенције, Порфирије је заступао дугорочне интересе друштва и грађана, независно од политичких утицаја.

У радиодифузном спектру Србије од тада се чују и црквене радио станице. Дао је кључни допринос покретању низа радијских и телевизијских емисија о религијским темама.

Свети архијерејски сабор му 2010. године повјерава да утемељи свештеничку службу у Војсци Србије.

Плодови његовог рада на том пољу, нису само одговарајући законски прописи, већ и одабир војних капелана, организација и опремање храмова у касарнама и вршење првих богослужења.

Своје стручне богословске радове епископ Порфирије је објављивао у часописима у Србији и у свијету. Учествовао је у великом броју научних конференција и симпозијума.

Владика Порфирије, као један од најугледнијих савремених српских духовника и интелектуалаца, има изузетно широк круг пријатеља, на само у Србији, него односе личног пријатељства и блиске сарадње његује и са свештеницима и представницима других цркава и вјерских заједница.

Говори грчки, енглески и њемачки, и служи се руским језиком, а његов стил комуникације увијек је прилагођен саговорницима.

У трон Митрополита загребачко-љубљанских истоличен је 13. јула 2014. године у Саборној цркви Преображења Господњег у Загребу.

Свечану архијерејску литургију служио је тадашњи патријарх српски Иринеј уз саслужење великог броја архијереја Српске цркве и других сестринских цркава, као и свештенства и монаштва, и благочестивог народа.