РТРС у посјети Сримијуму, најзначајнијем археолошком локалитету у Србији (ВИДЕО)
Сремска Митровица испод кућа и улица у својим њедрима крије остатке и трагове раскошног и моћног античког града који се унутар бедема простирао на око 80 хектара и имао 100.000 становника. Антички писац Амијан Марцелин назвао је Сирмијум "славном и многољудном мајком градова“.
- Сирмијум је био град је имао воду која је долазила са Фрушке горе. Аквадукт је био дужине 14 километара, Римљани водили рачуна и о хигијени, тако да су све улице имале и одводни систем - рекла је археолог Завод за заштиту споменика културе у Сремској Митровици Биљана Лучић.
Сирмијум је био важан стратегијски и комуникациони центар из којег су су у првом, другом и трећем вијеку цареви организовали војне походе и одбрану Римског царства.
Лучићева додаје да Сирмијум није био значајан само као управни већ и као ранохришћански центар, сједиште епископије.
- За вријеме Диоклецијанове владавине у Сирмијуму је страдао велики број мученика за хришчанску вјеру, а један од најпознатијих био је епископ свети Иринеј - нагласила је Лучићева.
Царска палата, први је и један од најзначајнијих откривених археолошких локалитета, површине 2.680 метара квадратних. Пројекат њене конзервације и презентације, уз помоћ Владе Републике Србије почео је 2007. године, а двије године касније отворена је за посјетиоце. На овом налазишту пронађено је око 350 метара квадратних очуваних мозаичких површина.
Археолошка истраживања која су почела крајем 19. вијека трају до данас. Од 100 локалитета у Митровици представљено је њих пет -међу њима је базилика Светог Димитрија - заштитника града, житни трг, неколико градских вила. Остаци некадашње римске империје, која је у првом вијеку прије нове ере имала канализацију, ковницу новца, радионице за израду предмета од племенитих метала, стакла, керамике и производњу опеке, откривају се често приликом стамбене изградње.
Монументалне грађевине, свједоци историје града, носе дух прошлости који вас враћа у вријеме рађања, крунисања и вјенчавања римских царева. Некада су се Сирмијуму дивили путописци, а данас је ово сан сваког археолога.