Савјети из Хемофарма: Остеопороза - како видјети невидљиву болест?
Пише: др Станислава Маркез, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације
Због глобалног старења популације и промјена у животним навикама, учесталост остеопорозе значајно расте, а очекује се да ће се такав тренд наставити и у будућности. Остеопороза тренутно погађа око 200 милиона људи широм свијета, а чак 30% постменопаузалних жена болује од ње. Статистике показују да ће свака трећа жена и сваки пети мушкарац у свијету доживјети прелом костију узрокован овом болешћу.
У БиХ живи око 540.000 жена које су у постменопаузалном периоду. Процјењује се да ће око 162.000 жена имати остеопорозу.
Шта је остеопороза? Остеопороза је хронично обољење које се одликује смањењењем коштане масе, чврстине и еластичности кости. Ако се не препозна и не лијечи на вријеме, може довести до патолошких прелома, најчешће пршљенова, бутне кости и предјела ручног зглоба. Претежно погађа жене у менопаузи и мушкарце старије од 65 година, али се може јавити и код млађих особа, посебно ако је повезана с хроничним болестима или дуготрајном употребом одређених лијекова.
Изградња коштане масе и стицање њеног максимума траје до 25. године живота и то стање се одржава до 50 године, послије чега коштана маса почиње да опада. Што је већи максимум коштане масе у младости, мањи је ризик од остеопорозе у каснијим годинама.
Кост: Коштано ткиво има саћасту структуру у свом унутрашњем дијелу, док је споља обавијено чврстим омотачем званим кортекс. У костима се непрестано одвијају процеси изградње и разградње, који су код здраве кости у равнотежи. Међутим, губитак естрогена код жена у менопаузи и смањење тестостерона код мушкараца нарушавају тај баланс, па разградња кости почиње да доминира. Код остеопоротичне кости долази до губитка унутрашњих коштаних преграда и истањивања кортекса. Такође, долази до промјене на нивоу колагених влакана, што смањује еластичност и отпорност кости на оптерећења, повећавајући ризик од патолошких прелома.
Остеопоротски преломи: Овакви преломи могу настати спонтано, при минималној трауми или паду из стојећег положаја. Преломи, посебно бутне кости, значајно нарушавају квалитет живота пацијената, често доводећи до смањене способности или потпуне неспособности за самостално функционисање. Они представљају велико оптерећење, како за породицу, тако и за друшто гдје постају озбиљан социоекономски проблем.
Додатни изазов представља чињеница да остеопороза не изазива бол, понекад чак ни у присуству патолошких прелома, због чега се често назива "тихом епидемијом". То је и разлог зашто многи преломи остају непрепознати, а остеопороза нелијечена. У клиничкој пракси се само трећина прелома пршљенова открије, док се свега 19 одсто лијечи.
Одређени број пацијената који задобије прелом пршљена трпи јаке болове, посебно ако су удружени са израженијим дегенеративним промјенама кичменог стуба. Све наведено јасно указује на изузетну важност активног откривања фактора ризика. Препознавање фактора ризика и рано дјеловање не само да смањује ризик од компликација, већ значајно побољшава квалитет живота пацијената.
Фактори ризика и знаци остеопорозе: Старосна доб, рана менопауза (прије 45. године), историја остеопорозе или прелома кука код мајке, ниска тјелесна маса (БМИ испод 19), недовољан унос калцијума, витамина Д и протеина, смањена физичка активност, као и конзумација цигарета и алкохола, представљају кључне факторе ризика за развој остеопорозе.
Ризик повећавају и придружена обољења: реуматски артритис, обољења штитне и параштитних жлијезда, јетре, бубрега и дигестивног тракта, дијабетес, хематолошка обољења, малигни тумори дојке и простате.
Бројни су и лијекови чија дуготрајна употреба може допринијети смањењу коштане масе, попут кортикостероида, одређених лијекова који се користе у терапији тумора дојке, простате, дијабетеса и других обољења.
Знакови већ настале остеопорозе укључују нагли губитак висине и деформитет кичменог стуба, најчешће у облику повећане грудне кифозе. На многе факторе ризика се може утицати, те је могуће превенирати или успорити развој ове болести и смањити ризик од прелома. Брига о здрављу костију почиње у дјетињству и раној младости, стицањем максималне коштане масе. То се постиже уносом намирница богатих калцијумом, протеинима и витамином Д3, редовном физичком активношћу, паметном излагању сунцу и избјегавањем штетних навика.
У случајевима када исхрана не обезбјеђује довољно потребних нутријената и постоји повећан ризик од остеопорозе и прелома, љекари, на основу детаљне анализе стања пацијента, препоручују суплементе у оптималним дозама. Савјетује се унос витамина Д према лабораторијским налазима, калцијума, магнезијума, витамина К2 и витамина Ц, те одређених врста колагена и микроелемената попут бора, мангана, цинка, селена и бакра, који позитивно утичу на метаболизам калцијума и кости.
Дијагностичка обрада и терапија: Након препознавања фактора ризика започиње дијагностичка обрада, коју чине ДXА снимање као златни стандард, РТГ снимање кичменог стуба, процјена ризика за прелом путем ФРАX индекса те анализа лабораторијских налаза (нивоа витамина Д, калцијума, фосфата, парат хормона и одређених биохемијских параметара). Детаљно се анализирају и претходни преломи, друга обољења и медикаментна терапија коју пацијент узима. Важно је нагласити да за дијагнозу остеопорозе није довољан само резултат ДXА снимања.
Терапија остеопорозе обухвата лијекове који смањују разлагање кости (антиресорптиве) и лијекове који утичу на изградњу кости (анаболике). Од антиресорптивних лијекова доступни су нам лијекови из групе бисфосфоната (алендронска, и андронска и золендронска киселина) и биолошки лијек деносумаб, а од анаболика терипаратид.
Избор лијека заснива се на детаљној клиничкој процјени, а прије почетка терапије потребно је избалансирати евентуални дефицит витамина Д.
Обавезан дио лијечења остеопорозе укључује савјете за дозирану и прилагођену физичку активност (3 до 4 пута седмично, по 30 до 40 минута), у складу са стањем пацијента. Препоручују се активности попут брзог ходања, лаганог трчања, пењања степеницама, вјежби с дозираним оптерећењем под надзором стручног лица, вјежбе за баланс (нпр. Tai chi). Веома су важне вјежбе држања и баланса, с циљем превенције патолошких прелома. Осим тога, превенција падова има изузетно важну улогу у заштити ових пацијената. Пацијентима се савјетује избјегавање ризичних покрета, правилно одржавање положаја кичме и уравнотежена исхрана. У склопу лијечења примјењује се циљана физикална терапија, док психолог, као дио тима, пружа пацијентима потребну подршку.
Суплементе који доприносе превенцији и третману остеопорозе можете пронаћи на: www.svakodobro.ba