Међународни дан матерњег језика, 21. фебруар: Српски језик један од стубова нашег културног идентитета (ВИДЕО)
Српски језик је у темељима нашег постојања, све што смо створили као историјски народ – исказали смо, запамтили и записали на српском језику и писму, подсјећају језички стручњаци.
- Све лијепо, велико, свето, све оно што је чувало наше име и свијест о себи, настало је на српском језику и касније се ширило у друге области културе. Због тога српском језику и писму треба да приступамо тако као да је то црква у којој станује наша култура - истакао је управник Српске књижевне задруге Душко Бабић.
А не понашамо се увијек тако. Језик квари утицај нових технологија, продор туђица, занемаривање правописних норми, покушаји идеолошких уплива, а изнад свега – заједничка небрига, истичу стручњаци. Српски језик, кажу, заслужује бољи статус.
- Веома је важно да се тај понижавајући статус српског језика поправи у образовању. Ми сада имамо дупло мање часова српског језика и књижевности као националнога језика у односу на све европске земље - упозорио је Срето Танасић, предсједник Одбора за стандардизацију српског језика.
Неопходно је допунити и проширити наставне програме и подизати свијест о већој употреби ћирилице, јер је писмо много више од обичног система слова.
- Писмо је један од најважнијих идентитетских знакова и обележја, а код нас Срба, па и код Словена уопште, оно је задржало једну сакралну димензију, јер смо ми тек кад смо упознали писмо прогледали - додаје Бабић.
Српски језик је заједнички кров за све Србе, ма гдје живјели, и зато је од кључног значаја да о њему заједнички брину Српска и Србија, као што је и предвиђено Декларацијом Свесрпског сабора.
- Дужност је свих нас да бринемо о статусу српског језика на цјелокупном његовом простору, мислим и на оне дијелове бивше Југославије гдје данас српски језик није у доброј позицији - нагласио је Танасић.
Још је Вук Караџић говорио да је језик хранитељ народа и да док живи језик – живи и народ. Зато је брига о језику заједнички задатак сваког од нас.