Положен камен темељац за изградњу ХЕ Бук Бијела (ВИДЕО)
Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић рекао да је градња Хидроелектране Бук Бијела на Дрини пројекат који значи живот, повезивање, опстанак и просперитет.
Предсједници влада Републике Српске и Републике Србије положили су камен темељац за изградњу Хидроелектране „Бук Бијела“. pic.twitter.com/e3P7YBAHMo
— Влада Републике Српске (@Vlada_Srpske) May 17, 2021
Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић рекао да је градња Хидроелектране Бук Бијела на Дрини пројекат који значи живот, повезивање, опстанак и просперитет. pic.twitter.com/JKiK2OgLSp
— Влада Републике Српске (@Vlada_Srpske) May 17, 2021
Предсједница Владе Србије Ана Брнабић рекла је данас да градња Хидроелектране Бук Бијела на Дрини представља нови почетак у односима Србије и Српске, али и цијелог региона, те показује како се заједнички ради у интересу будућих генерација које неће познавати границе за рад, капитал, пројекте и опстанак.
Министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић рекао је да се градњом ХЕ Бук Бијела отвара ново поглавље сарадње Српске и Србије и заједничког рада који ће допринијети развоју.
Министарка рударства и енергетике Србије Зорана Михајловић рекла је да ће радови на изградњи Хидроелектране Бук Бијела бити завршени прије рока.
Овај догађај је од изузетне важности за општину на југоистоку Српске, али и за цијелу Републику Српску.
ХЕ Бук Бијела, како је планирано, биће прва од три хидроелектране Хидроенергетског система "Горња Дрина".
Изградњу ХЕ Бук Бијела заједно ће финансирати електропривреде Србије и Српске, у износу, како је раније најавио министар енергетике Српске Петар Ђокић, око 220 милиона евра.
На почетних тридесетак километара тока Дрине, на подручју општине Фоча, планирана је изградња три хидроелектране.
Након изградње ХЕ Бук Бијела, која би требало да траје пет година, низводно од ње градиће се и хироелектране Фоча и Паунци.
На реализацију овог стратешки важног инфраструктурног пројекта ХЕ Бук Бијела са 57 метара високом бетонском гравитационом браном, која има највећу инсталисану снагу 93,52 мегавата и очекивану годишњу производњу од 332 гигават часа чекало се пуних 50 година.
Ово је назначајнији и најатрактивнији хидроенергетски објекат горњег тока Дрине, који има дуги историјат пројектовања, од 1965. године.
Идејни пројекат је завршен давне 1970. године прошлог вијека, када је завршена и експропријација земљишта.
Ипак, коначни подухват, због бројних потешкоћа, предузеле су тек Републике Српска и Република Србија.