latinica  ћирилица
18/05/2021 |  19:42 ⇒ 20:06 | Аутор: РТРС

Све теже наћи сезонске раднике за бербу воћа и поврћа (ВИДЕО)

У Семберији је почела сезона садње поврћа и берба раног воћа и поврћа, али је све теже пронаћи сезонске раднике за овакве послове, кажу пољопривредни произвођачи.
Сезонски радници - Фото: РТРС
Сезонски раднициФото: РТРС

Наводе да, без обзира на то што исплаћују дневнице од 40 до чак 80 КМ, сезонске послове у пољопривреди неће нико да ради. На имањима семберских пољопривредника најчешће се могу видјети радници старији од шездесет година.

Све је теже наћи сезонске раднике за садњу поврћа и дувана и за бербу јагода и раног поврћа, па пољопривредници страхују да неодложне послове неће моћи да обаве на вријеме. Радника је све мање и све су старији. Младих људи нема на њивама ни у воћњацима.

- Младог човјека не можеш наћи да ради, ово што је наша популација то још ради, за десетак година кад ми не будемо неће нико имати да ради - истиче Цвико Ђокић.

Семберски пољопривредници зато настоје да сачувају сезонце, који на истим имањима раде већ деценијама. Кажу да производњу не би ни смјели проширивати, јер увијек калкулишу са расположивим бројем радника.

- 15 година сарађујем са истим радницима, многи имају проблем али ја за сада, нема. Годинама сарађујем са истим тако да немам за радну снагу проблем - каже Раденко Јевтић из села Чађавица. - Радници потражују веће дневнице, али добро треба да и они живе од нечега нисам ја против подизања дневница, свако треба да заради од свога рада - напомиње Јевтић.

Због слабије понуде у односу на тражњу на тржишту рада, повећане су дневнице сезонских радника, које износе од 50 до 80 КМ.

Берач јагода плаћен је четири марке по сату, али је мало заинтересованих.

- Покушавамо да се вртимо на неких 100 килограма јагода, да радник убере, ако упоредимо са Њемачком и Италијом, тамо се од радника очекује 180 до 200 килограма иако морамо истаћи да је производња већа - напомиње Чедомир Радовановић.

Међу младима, посебно средњошколцима и студентима има заинтересованих да на овај начин зараде за љетовање или за џепарац, али нема ни посредника који би им помогли да се повежу с послодавцима. У омладинској задрузи кажу да им се нико од пољопривредника није обраћао, а исто је и са Заводом за запошљавање.

- Када буду послодавци у области аграра нарасли до те мјере да оснивају привредна друштва, да и газдинства нарасту до те мјере да он има рачуна да макар ангажује радну снагу сезонски по закону о привременим и повременим пословима онда ће он уредно ангажовати агенције - истиче Синиша Кајмаковић руководилац бијељинске Филијале Завода за запошљавање Републике Српске

Потреба за радницима са једне и велики број незапослених с друге стране, показују да има простора и за нове флексибилније посреднике на тржишту рада, као агенције или удружења. У Србији, на примјер, посебно у воћарским подручјима, већ дјелују групе надничара које је могуће ангажовати путем интернета.