Каран: БиХ нема своју имовину
- Уставни суд БиХ је одлукама о ХЕ 'Бук Бијела' и о застави БиХ показао своју приврженост политичком Сарајеву и по ко зна који пут је одлучивао противно Уставу и искључиво на штету Републике Српске. Један од циљева овакве одлуке је сигурно и тежња да се осујети изградња веома важне инвестиције, те да се Република Српска покуша учинити економски зависнијом и слабијом - оцијенио је Каран.
Он је нагласио да Република Српска јесте надлежна за доношење одлука о концесијама и према Уставу БиХ, према релевантним одлукама Уставног суда, као и према Закону о концесијама БиХ и Закону о концесијама Републике Српске, наводећи да је Уставном суду БиХ трн у оку Република Србија и успјешна братска сарадња Републике Српске и Републике Србије.
У конкретном случају, појаснио је Каран, концесионо добро на којем се гради ХЕ "Бук Бијела" није државна имовина у смислу Устава БиХ и одлука Уставног суда.
- Ваља поновити суштински важну истину, а то је да БиХ нема своју државну имонину. Имовина припада ентитетима и сва природна и јавна добра која се налазе на територији ентитета искључиво њима и припадају. Не постоји упориште нити у Уставу нити у законима по којем је БиХ искључиво надлежна за додјелу концесија на свим јавним добрима у БиХ - истакао је Каран.
Он је подсјетио да су надлежни органи ФБиХ додијелили бар девет концесија, од којих су двије за изградњу хидроелектрана на ријеци Босни, те да постоје и поступци изградње хидроелектране на ријеци Неретви.
- Оваква асиметричност и привилегован положај једног ентитета са једне стране, и правно угњетавање Републике Српске са друге стране, постаје крајње неиздрживо и представља опасну пријетњу по опстанак БиХ. Уставни суд се упустио у опасну дјелатност која може изазвати међудржавни конфликт. Вјероватно је Уставном суду и циљ подизање тензија са Републиком Србијом, али заборављају да овим могу само удаљити Сарајево и Београд, а Бањалуку учинити много ближом Београду и Србији - рекао је Каран.
Према његовим ријечима, Уставни суд БиХ одлуком у вези са ХЕ "Бук Бијела" покушава да осујети инвестиционе планове Српске, спречава отварање нових радних мјеста и раст БДП-а Српске који би се остварио производњом великих количина електричне енергије.
- Уставни суд је, такође, показао свој анимозитет према Републици Србији што је недопустиво, с обзиром да Српска и Србија имају потписан споразум о Специјалним и паралелним везама и да несметано могу да инвестирају заједно - подсјетио је професор уставног права.
Он је навео да је Уставни суд БиХ и другом својом данашњом одлуком у вези са заставом БиХ, којом је утврдио да није дошло до повреде Устава БиХ приликом доношења Закона о измјенама и допунама Закона о застави БиХ, још једном потврдио да је управо Уставни суд, скројен по мјери дијела међународне заједнице и једног народа у БиХ, тај који крши Устав и подржава кршење Устава, умјесто да буде заштитиник Устава, те је на тај начин још једном потврдио да је политички суд, који ради под командом својих инструктора.
Каран је истакао да Закон о измјенама и допунама Закона о застави БиХ није потврдило Предсједништво БиХ, што је уставна обавеза. У овом случају Уставни суд је стао на страну неуставног закона и потврдио да живимо у једном антиуставном систему наклоњеном бошњачком народу.
- Уставни суд БиХ је тренутно главни камен спотицања у БиХ и главни подстрекач свих националних и ентитетских нетрпељивости. Сарајево суштински не прихвата испружену руку Београда, али зато ће званична Бањалука у будућности још јаче загрлити и Београд и Србију и свој народ са друге стране Дрине - закључио је професор уставног права Синиша Каран.