Поскупљење сировина промијениће токове свјетске, али и домаће привреде (ВИДЕО)
Усљед смањења привредне активности с којим смо били суочени у јеку пандемије вируса корона, очекиван би био пораст цијена готових дефицитарних производа и енергената, али не у толикој мјери и сировина. Ипак, на свјетском тржишту влада несташица челика, обојених метала, електричних проводника, пластичних маса. Тешко је доћи до робе са кинеског тржишта. Са поскупљењима је суочена и прехрамбена индустрија. Скупљи су сунцокрет, пшеница, јестиво уље.
- У овој другој фази када је кренуло попуштање мијера и када је кренула да расте привредна активност поготово у развијеним економијама САД и Кине, гдје рецимо имамо двоцифрен раст кинеског БДП-а, дошло је до тога да супланирања код великих произвођач и великих трејдера, дошло је до тога да су у једном тренутку велики трејдери сировина куповали све расположиве сировине на тржишту, дошло је до несташице сировина и тога да су произвођачи сировина подигли цијене поготово за мале привреднике - рекао је Александар Љубоја, економиста.
Владимир Благојевић портпарол Привредне коморе Републике Српске истиче да је проблем наше привреде то што ми на неки начин немамо базну индустрију сировин.
- Не производимо уопште неке сировине, или их производимо у далеко ужем обиму него што је то потребно нашој привреди. Можемо причати само да имамо довољно дрвних сортимената, али у свим осталим индустријама, од грађевинарства, металске индустрије, индустрије текстила, коже наши привредници су принуђени да купују на свјетском тржишту - додао је он.
А снабдијевање робом из Кине у протеклих шест до седам мјесеци иде отежано, каже предједник Уније удружења послодаваца Српске Саша Тривић. Имамо ситуацију, каже, да је прошле године у неким секторима била смањена производња са једне стране, а са друге се на тржишту појавио слободан новац који су Владе штампале.
- Јесте дјелимично проблем падемија, а дјелимично може бити и проблем штампања новца. У задњих четири-пет година Европа је због кризе штампала велике количине новца, не само Европа већ и Америка и једноставно новац све мање вриједи и људи покушавају тај новац претворити у неку вријдност неку робу да некако сачувају имовину - нагласио је Тривић.
У другачијем глобалном распореду сировина, тржишну битку добијају економски моћније земље.
- У случају вакцина, показје се да вакцине производе економски моћне земље. Па имамо да се донекле може поредити да земље које су својевремено развијале нуклеарне програме данас производе вакцине - рекао је Милош Шолаја професор Факултета политичких наука у Бањалуци.
Тако је у игри великих Русија у једном тренутку на тону пшенице ставила 16е додатних опорезивања. Имамо тржиште које након великог удара још није дефинисано, гдје једни користе ситуацију и своју снагу, кажу стручњаци. Тешко је прогнозирати расплет ситуације на глобалном тржишту. Још теже како ће се игре великих одразити на домаћу привреду попут наше.