latinica  ћирилица
22/07/2021 |  18:38 ⇒ 21:11 | Аутор: РТРС

СБ: Хоће ли на дневном реду бити и руско-кинеска иницијатива о затварању ОХР-а? (ВИДЕО)

Савјет безбједности Уједињених нација вечерас ће расправљати о ситуацији у БиХ.
Сједница Савјета безбједности (Фото: AP Photo/Seth Wenig) -
Сједница Савјета безбједности (Фото: AP Photo/Seth Wenig)

Према ранијим најавама чланице би се могле изјашњавати и о резолуцији Русије и Кине, којом се предвиђа гашење канцеларије високог представника након 31. јула наредне године. Тиме би Кристијан Шмит, који у фотељу ОХР-а сједа 1. августа и то, према упозорењима власти из Републике Српске, мимо предвиђених процедура, био и посљедњи високи представник у БиХ.

У 21.00 час по нашем времену, према предвиђеном дневном реду Савјет безбједности Уједињених нација требало би да расправља о БиХ. Вечерас би, пред амбасадорима земаља чланица, могла да се нађе и резолуција Русије и Кине која предвиђа гашење ОХР-а. Вијест да је у припреми раније је потврђена и за РТРС, а њене дијелове првобитно је објавио амерички Асошиејтед прес.

- У кратком нацрту резолуције, наводи се да овлашћења дата високом представнику на конференцији о спровођењу Дејтонског мировног споразума 1997. године "више нису потребна, с обзиром на напредак који су постигле стране". Нацрт подржава именовање високог представника Кристијана Шмита из Њемачке “до 31. јула 2022. године, затварањем Канцеларије високог представника - објавио је Асошиејтед прес.

Агенција Франс прес, прва је која је уз потврду из дипломатских извора објавила вијест да ће се баш данас расправљати о овој иницијативи, односно да је Русија затражила да се ова тачка нађе на дневном реду Савјета безбједности. Питање је хоће ли Француска, тренутно предсједавајућа, приједлог ставити на гласање. Ако се то и деси неизвјесно је могу ли Москва и Пекинг прикупити најмање 9 од 15 гласова потребних за одобравање резолуције, а да једна од пет сталних чланица, међу којима су уз Русију и Кину и Сједињене Државе, Француска и Велика Британија, не уложи вето.

- Савјет безбједности именује и онда када он не именује високог представника, значи да је он закључио да његов мандат више није потребан једној сувереној самосталној и независној држави. Наравно о томе се може разговарати, али морам да признам да нема ниједног рјешења које је сувисло у овој ситуацији - каже Радомир Лукић, професор на Правном факултету Универзитета у Источном Сарајеву.

Рад ОХР-а у марту ове године разматрала је и Народна скупштина Републике Српске. На посебној сједници усвојени су закључци, међу којима и онај под редним бројем седам:

- Након 25 година мира у БиХ, крајње је вријеме да Канцеларија високог представника буде затворена и да одговорност за будућност и функционисање БиХ постане искључиво право и надлежност народа у БиХ и њихових политичких представника, без страног уплитања или друге врсте угрожавања демократских процеса и механизама прописаних Уставом БиХ - закључак је Народне скупштине Републике Српске од 10. марта 2021. године.

Посљедњи пут о БиХ Савјет безбједности расправљао је 29. јуна. Још тада је за Сједињене Америчке Државе именовање Кристијана Шмита за новог високог представника у БиХ било "готова ствар". С друге стране, управо руски амбасадор у УН-у Василиј Небензја рекао је да Русија категорички одбија именовање Шмита, а његов кинески колега Генг Шуанг чланицама је скренуо пажњу на закључке Народне скупштине:

- Ову резолуцију треба схватити озбиљно. Од потписивања Дејтонског мировног споразума прије 25 година, ситуација у БиХ претрпјела је велике промјене. Међународна заједница требало би поново да процијени улогу и мандат високог представника, како би осигурала да се ова канцеларија прилагоди тренутној стварности, као и потребама народа у Босни и Херцеговини. Истовремено, треба да буду заштићена права свих страна у БиХ - нагласио је Генг Шуанг, амбасадор Кине у Савјету безбједности Уједињених нација.

Без обзира на судбину руско-кинеске иницијативе, за Републику Српску Кристијан Шмит неће бити прихватљив саговорник док год не буде имао подршку Савјета безбједности Уједињених нација. То је став предсједнице Републике, али и српског члана Предсједништва БиХ који је најавио и први сусрет са Шмитом, који би требало да се деси 3. августа.

- То ће бити мој једини састанак са њим вјероватно у институцијама. Послије мжемо да се срећемо приватно по кафанама или негдје, а што се тише његове улоге као бисоког представника коју су измислили, ако не буде потврђен у Савјету безбједности свако бне мислим да на том плану прихватим и сарађујем у било ком сегменту - рекао је Милорад Додик, српски члан Предсједништва БиХ.

Кристијана Шмита, бившег министра пољопривреде Њемачке за новог високог представника изабрали су амбасадори земаља-чланица Управног одбора Савјета за спровођење мира у БиХ, али без сагласности Русије. 27. маја када је ПИК о Шмиту одлучио, оставку, која на снагу ступа 1. августа, поднио је Валентин Инцко.