ЕУ представила пакет мјера у борби против климатских промјена (ВИДЕО)
Очекује се да цијели континент до 2050. године постане карбонски неутралан. БИХ и земље западног Балкана обавезале су се да ће слиједити овај европски план у оквиру Берлинског процеса на самиту у Софији у новембру прошле године.
Пакет мјера Европске уније за БиХ и цијели Западни Балкан значио би увођење пореза на угљен-диоксид на електричну енергију, жељезо, челик, алуминијум и вјештачка ђубрива.
Иако су се потписивањем Париског климатског споразума и Софијске Декларације обавезали на CO2 таксу у складу са Шемом за трговање честицама и да ће смањити, а постепено укинути субвенције за угаљ домаће власти нису показале спремност за енергетску транзицију.
Ако земље Западног Балкана не уведу таксу на CO2, осим Црне Горе која је то урадила, за електричну енегију и друге робе ће се приликом сваког извоза у ЕУ од 2023. године предвиђа плаћање европске прекогранична таксе што ће узроковати неконкурентност и немогућност извоза на европско тржиште.
- Што се тиче Електропривреде Републике Српске неопходно је што хитније донијети такву законску регулативу да сви који производе CO2 имају одређену надокнаду за сваке своје активности - каже Боривоје Вујичић, директор Дирекције за производњу Електропривреде Републике Српске.
Европски програм тзв. Зелене агенде, предвиђа оквиру око девет милијарди евра. Ова средства ће бити условљена, управо, примјеном декарбонизације. Стручњаци упозоравају да ће неукључивање у процес и неусвајање европских смјерница имати много веће посљедице.
Енергетски концепт који није заснован на ефикасној употреби енергије, посебно у индустрији за посљедицу има значајно загађење животне околине и штетност по здравља људи.
- Индустрија и термоелектране на подручју Западног Балкана емитују толико загађујућих честица колико 250 термоелектрана у ЕУ. То доводи до тога да ми имамо велики проблем са загађењем зрака и да су прекомјерне вриједности толико учестале да премашују дозвољени број дана за прекомјерне вриједнсоти за 10 пута - истакла је Маја Чоловић Даул, стручњак за заштиту животне околине.
- Недостатак структурисаних планова за енергетску транзицију повећава непредвидивост када су у питању смјер и брзина транзиције у региону. Због тога би усаглашавање кредибилних планова за декарбонизацију и постизање циљева за 2030. и 2050. годину требало да буде главни задатак западнобалканских земаља у наредним мјесецима - саопштио је Секретаријат Енергетске заједнице ЕУ у Бечу.