latinica  ћирилица
26/07/2021 |  10:42 ⇒ 10:59 | Аутор: Вечерње новости

Премијера "Југославија, моја дежела" Позоришта Приједор

У сарадњи Гледалишча Копар и Позоришта Приједор по тексту Горана Војновића настала је представа "Југославија, моја дежела", у режији Марка Мисираче, чије је премијерно извођење у Копру 30. јула на Приморском љетњем фестивалу.
Премијера:"Југославија, моја дежела" (Фото: I. Motl) -
Премијера:"Југославија, моја дежела" (Фото: I. Motl)

Представа "Југославија, моја дежела" је својеврсно заокружење трилогије коју су редитељ Марко Мисирача и драматург Иван Велисављевић започели успјешним, награђиваним представама "Синови умиру први" и "Сабирни центар", у извођењу ансамбла Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке.

- Односи очева и синова, као и однос садашњости према прошлости, универзалне су теме и свјетска књижевност их је обрадила на много начина. Наравно да ми је миље у коме се ова прича дешава посебно атрактиван, близак, болан и емотиван и да у овој причи препознајемо неке специфичности балканског менталитета. Како ни ми сами и даље очигледно не умијемо до краја себи да објаснимо шта се тачно десило и како се могла тако крваво распасти једна земља која са ове дистанце дјелује као бајка, мислим да је добро и важно да се враћамо причама које нам отварају нова питања, дају нова гледишта на ратне сукобе на Балкану - истакао је Мисирача.

- Фолкор Југославије је свакако присутан у представи, ту су бројни ликови и ситуације које на духовит и потресан начин илуструју то вријеме, али тежиште је на односу сина који покушава поново да успостави свој идентитет и оца, оптуженика за ратни злочин, кога син поново упознаје, састављајући својеврсну слагалицу од сјећања, кошмарних снова, прича и анегдота о њему - појасниоје редитељ.

У овој представи играју Блаж Поповски, Борис Шавија, Мојца Партљич, Александар Стојковић, Игор Штамулак, Жељко Еркић, Тјаша Хроват, Сабина Халиловић, Миљка Брђанин, Деан Батоз и Мирела Предојевић. Драматизацију су радили Иван Велисављевић и Александар Новаковић, сценографију Драгана Пурковић Мацан, костимографију Јелена Видовић, музика и видео-дизајн Петар Билбија, а сценски покрет Марија Миленковић.